Prepoznajte na vreme simptome moždanog udara

Pozivanje broja 194, kola hitne pomoći, rotirajuće svetlo i zvuk sirene… Prijava:”Srčani udar”… Panika…Sasvim razumljivo, jer srčani udar prate jaki bolovi i strah od smrti.

Međutim, infarkt mozga je sasvim drugačiji. Nema naglog bola, samo nejasni, blagi znaci: oduzetost i osećaj utrnulosti jedne strane, gubljenje vida na jedno oko, otežani govor, iskrivljenost lica kao i problemi u razumevanju onoga što drugi govore.

„Suviše često pacijenti sa moždanim udarom odlažu odlazak kod lekara na pregled, a čak i tada sede ćuteći u čekaonici, jer niko nije prepoznao ozbiljnost situacije.” – kaže prof. dr Aksel Miler Jensen, šef neurološkog odeljenja opšte bolnice Altona, Hamburg. U ovakvim situacijama važan je svaki minut. “Kao i kod srčanog, i kod moždanog udara postoji terapeutski rok od 4-6 sati.” U ovom periodu postoje dobre šanse da se spasi pacijentov život i doprinese tome da oštećenja budu što manja.

Brzina je opravdana i neophodna

Svakim minutom nervne ćelije odumiru, a sa njima nestaju i sećanja, osećanja i sposobnosti. U četiri od pet slučajeva potpuno se zaustavlja protok krvi u mozgu, jer tromb, tj. ugrušak krvi, začepi neku arteriju. Ovaj krvni ugrušak može da nastane u nekom krvnom sudu ili veni u mozgu ali i u nekoj velikoj arteriji izvan mozga.

Faktori rizika su odlučujući

Dok teče kroz krvne sudove, događa se da krv povuče sa sobom neki ugrušak i nosi ga sve dok se ne zaglavi u nekoj arteriji i blokira protok krvi. Posledica je da nervne ćelije koje se inače snabdevaju putem ove vene, ne dobijaju više kiseonik i počinju da odumiru u roku od nekoliko minuta. Odumiranje nervnih ćelija zbog pothranjenosti ili pritiska dovodi do pojave „ispadanja iz rada”, a način i jačina ove pojave zavise od toga koji su delovi mozga pogođeni.

Svake godine u svetu oko 15 miliona osoba doživi moždani udar, a 6 miliona od njega umre. Statistike na svetskom nivou kažu da na milion ljudi 2000 – 3000 njih doživi moždani udar, odnosno od 6 ljudi, tokom života će jedan doživeti moždani udar. “Naravno, nije neophodno pozivati hitnu pomoć čim osetite da vam trne ruka, ali nije dobro ni čekati toliko dugo dok se ne pokažu tipični simptomi. To naročito važi za pacijente sa faktorom rizika.” – kaže prof Miler-Jensen.

Opasnost od moždanog udara raste sa godinama starosti, ali postoje i drugi, veoma bitni, faktori rizika koji mogu ponekada igrati i odlučujuću ulogu.

– visok krvni pritisak
– povišene masnoće
– povišen šećer u krvi
– dijabetes
– konzumiranje alkohola
– pušenje
– nedovoljna fizička aktivnost

Nikada nije kasno da odbacite loše navike i počnete sa redovnom kontrolom svog zdravlja jer to može višestruko da smanji rizike i učini da vaš život bude lepši, kvalitetniji i duži.