Masti. Samo pominjanje ove reči kod nekih izaziva strah. Ali svima nam je potrebna masnoća u ishrani. Ona pomaže apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima i fitohemikalija koje unapređuju zdravlje i oslobađa osnovne masne kiseline koje prethode raznovrsnosti vitalnih hormona.
Dobre masti
Realan problem je koje su masti bolje, a koje treba da izbegavamo. Masti koje prirodno potiču iz biljaka kao što su avokado, masline i orašasti plodovi jesu zdrave masti. Ali šta čovek da izabere od mnogih dostupnih salatnih ulja i preliva?
Kukuruzno ulje, sojino ulje i ulje od semenki suncokreta bogata su polinezasićenim mastima koje snižavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Ekstradevičansko maslinovo ulje je bogato monozasićenim masima i razim polifenolima koji unapređuju zdravlje i koji smanjuju bolesti srca i rizik od raka i omiljeno je kao preliv za salate. Ulje semena lana, kao i oraha, bogato je omega-3 mastima koje pomažu u smanjivanju triglecerida i rizika od pojave krvnih ugrušaka.
Ulje od uljane repice, koje je bogato i omega -3 i mononezasićenim mastima, i bezbedno je i efikasno u smanjenju povećanog nivoa holesterola. Široko rasprostranjena poruka na internetu pogrešno tvrdi da ono ulje prouzrukuje glaukom, da skraćuje dužinu životnog veka, da povećava rizik od makularne degeneracije povezane sa starošću i druge štetne posledice.
Brza hrana i loše masti
Brza hrana kao što je pomfrit i razni pekarski proizvodi napravljeni su sa hidrogenizovanim biljnim uljima koja su nezdrava zbog njihovog značajnog sadržaja trans masti i zasićenih masti. Obe ove vrste masti imaju razne efekte na lipide u vašoj krvi.
Kokosovo ulje
Brus Fajf u svojoj knjizi tvrdi da kokosovo ulje sprečava bakterijske, virusne i gljivične infekcije, uspostavlja kontrolu nad dijabetesom, ne podiže nivo holesterola nisi pospešuje nastanak krvnih ugrušaka, a pomaže u regulisanju telesne težine zbog svog visokog sadržaja masnih kiselina srednjeg lanca.