Zdrave navike za zdravo srce

Teško samo 300g, ljudsko srce je izvanredan organ, Sa 100.000 otkucaja svakog dana i pumpanjem oko 7.500 l krvi svakog dana, srce će otkucati nekih 2,5 milijardi puta i ispumpati oko 230 miliona litara krvi tokom 80 godina dugog životnog veka. Svako od nas ima 96.000 km krvnih sudova da budu otvoreni i zdravi da bi mogli da raznose krvi do svake ćelije tela.
Bolest srca, uzrok broj 1 u Srbiji i regionu bivše Jugoslavije, može da bude posledica taloženja masnih naslaga na zidovima arterija. Kad arterija koja srce snabdeva krvlju postane blokirana, zbog krvnog ugruška koji se zaglavio u suženoj arteriji, čovek doživljava srčani napad.

Faktori rizika

Naučnici su otkrili mnoge faktore rizika za bolesti srca. Saznati koje faktore imate je značajan prvi korak prema smanjenju vašeg rizika od bolesti srca. Glavni faktor rizika su povećani lipidi u krvi, pušenje, visok krvni pritisak i gojaznost. Ostali značajni faktori rizika su dijabetes, neaktivnost i stres.
Redovno vežbanje će pomoći u snižavanju nivoa LDL holesterola, značajno povisiti novo HDL holesterola, sniziti krvni pritisak, pomoći da se bolje nosi sa stresom, poboljšati kontrolu glukoze u krvi i poboljšati kontrolu nad telesnom težinom. Sve ovo navedeno su značani faktori u smanjenju rizika bolesti srca.

Problem sa životinjskim mastima

Značajno je koji tip masti čovek konzumira. Ansel Kijs nam je u svom istraživanju sprovedenom u 7 zemalja pokazao da je veliki unos zasićenih masti bio glavni faktor povezan sa visokim nivoom lipida u krvi i povećanim rizikom od bolesti srca. Glavni izvori zasićenih masti u američkoj ishrani su meso i mlečni proizvodi. Procenjeno je da su zasićene masti i holesterol u mesu i mlečnim proizvodima odgovorni za oko 60.000 fatalnih srčanih napada svake godine. Uočeno je da je kod muškaraca koji su konzumirali govedinu bar 3 puta sedmično za 60-70% bio povećan rizik od fatalnog srčanog napada.
Podaci iz nedavnog istraživanja UNUTAR SRCA (koje je analiziralo faktore rizika za srčane napade u 52 zemlje) otkrilo je da su ljudi koji su imali tipičnu zapadnjačku ishranu, što je podrazumevalo prženu hranu, slane grickalice i meso, imali za 35% povećan rizik od srčanog napada u poređenju sa ljudima koji nisu jeli takvu hranu. Takođe ljudi koji su imali razumniju ishranu, sa više voća i povrća, imali su za 30% manji rizik od srčanog napada u poređenju sa ljudima koji su jeli manje ili nimalo voća i povrća.

Izbegavajte trans masti

Trans masti povećavaju nivo lošeg (LDL) holesterola, a snižavaju nivo dobrog (HDL) holesterola. Glavni izvori trans masti su prženi krompir (pomfrit), čips, pica, krofne, biljne masnoće, dansko pecivo i drugi pekarski proizvodi koji sadrže hidrogenizovana biljna ulja.

Dobra vest

Za razliku od životinjskih i trans masti, redovna upotreba orašastih plodova i zrna soje snižava rizik od bolesti srca. Veganska ishrana značajno smanjuje nivoe holesterola i vaš rizik od srčanog napada. Veganska ishrana bogata voćem, povrćem i mahunarkama ima zaštitno dejstvo zbog svog bogatog sadržaja dijetetskih vlakana, nezasićenih masti, fitohemikalija (kao što su fitosteroli i flavonoidi), magnezijuma, folne kiseline i drugih supstanci.
Hrana bogata omega-3 masnim kiselinama (kojih ima u lanu, orasima, soji i ulju od uljane repice) takođe se mora dodati ishrani jer je omega-3 značajan za smanjivanje nivoa triglecerida u krvi i smanjivanje rizika od aritmije i krvnih ugrušaka. Odgovarajuća hrana obogaćena vitaminom D je takođe bitna jer je nekoliko velikih istraživanja pokazalo da ljudi sa niskim nivoom vitamina D imaju dva puta veću verovatnoću od srčanog ili moždanog udara, u poređenju sa onima sa višim novoom vitamina D. Dnevne potrebe vitamina D možete dobiti sunčanjem 15-30 min dnevno.