Sve što niste znali o Drvenom Aktivnom Uglju – 4. Deo

prethodnom delu ovog serijala smo govorili kako se zaštiti od trovanja u kući, kako se daje drveni ugalj i koje su dozedrugom delu smo iznosili rezultate nekoliko svetski istraživanja koja su dokazala kako sprečiti trovanje, da li je bolji drveni ugalj ili sirup od Ipikaka, kako koristiti drveni ugalj u slučajevima predoziranja aspirinom, dijazepamom, trovanje tilenolom, dok ćemo u četvrtom delu govoriti kako koristiti drveni ugalj u veterini i prirodnoj medicini i kako lečiti specijalne slučajeve drvenim ugljem.

VAŽNA LEČENJA DRVENIM UGLJEM
DIJAREJA

Možda se najefikasnije dejstvo drvenog uglja vidi u slučaju dijareje. U ratu su ga vojnici koristili kako za sprečavanje tako i za lečenje dijareje. Istovremeno, Francuzi su izvestili o koristima drvenog uglja u vojnim pohodima; i u nemačkoj literaturi su nađeni slični izveštaji. Vojnici su imali običaj da odnesu drveni ugalj kući, svojim porodicama, i tako je on postao uobičajeno sredstvo koje se koristi u celoj Evropi.

Kod dijareje izazvane kolerom, dve pune kafene kašičice drvenog uglja u prahu treba da se daju četri puta dnevno, pre i posle svake retke stolice. Sva tečnost koju neko može da popije treba da se dopuni sa jedno do dve i po litre rastvora natrijum-hlorida intravenski ili kroz čmar ili potkožno. Kako kolera izaziva ozbiljnu dehidrataciju, sa njom se mora boriti od samog početka lečenja. Kada pacijent umre, razlog smrti obično nije trovanje već dehidratacija. Dehidrataciju treba lečiti supom od povrća u koju se dodaje 1/2 do 1 kafena kašičica soli po 0,5 l vode. Izmeriti količinu tečnosti koja se gubi preko stolice i urina i zameniti je plus 8 uobičajenih čaša dnevno, plus još malo u slučaju groznice i znojenja. Obraćanjem velike pažnje i savesnom brigom ovi pacijenti mogu da se spasu.

Grupa mladih devojaka sa svojim vođom otišla je na četvorodnevno kampovanje u šumu. Napravile su logorsku vatru, pojele poneti ručak pripremljen za piknik i otišle na spavanje. Tokom noći nekoliko devojaka je dobilo dijareju. Ujutru su se i voća puta i sve devojke loše osećali i većina je dobila dijareju. Do noći su sve imale isto oboljenje. Savetnica kampa se pitala šta da uradi – da li da povede celu grupu kući, da pokušaju da izdrže do kraja, ili da pozove lekara? Čula je da je drveni ugalj dobar za dijareju i dok je gledala u vatru, odlučila je da pokuša da ga napravi. Uzela je nekoliko komada delom sagorela drveta iz vatre, isprala pepeo sa njih i žvakala što je više mogla pretvarajući ih tako u prah. U roku od jednog sata osećala se sasvim dobro. Ubedila je četri od osam devojaka da žvaću sagorele komade drveta. sve devojke koje su to probale oporavile su se u roku od jednog sata. One koje nisu mogle sebe da nateraju da žvaću sagorelo drvo bolovale su tokom celog kampovanja.

Doza drvenog uglja za slučaj dijareje je puna doza koja se daje uzastopno; jedna doza posle svake retke stolice. Koristiti jednu punu supenu kašiku promešanu u vodi za odrasle i odgovarajuće manju dozu za dete.

MUČNINA I POVRAĆANJE

Mučnina i povraćanje se takođe veoma delotvorno leče drvenim ugljem. Odraslima davati punu dozu – jedna do dve pune supene kašike pomešane sa malo vode, ili oko pola doze za dete – posle svakog povraćanja. Ukoliko se povrati drveni ugalj, treba odmah ponovo dati punu dozu. Čak i ako drveni ugalj treba stalno ponovo davati pokazaće se da je to vredelo. Posle svake doze popiti jednu ili dve pune čaše vode.

Nikada nismo čuli za neki slučaj da su se akutna mučnina i povraćanje, ukoliko se odmah počelo sa lečenjem, nastavili i posle tri prihvaćene doze drvenog uglja. Smatramo da je to najdelotvornije lečenje koje je na raspolaganju za mučninu i povraćanje i uvek ga treba koristiti kao prvi izbor. Veoma izmučeni pacijenti vrlo često se osećaju bolje čim proguraju talog drvenog uglja stvoren mešanjem drvenog uglja u prahu sa vodom.

DEJSTVO DRVENOG UGLJA NA JEDINJENJA KOJA IZAZIVAJU KANCER

Studija o crnom uglju (drveni ugalj iz kostiju) otkrila je da, kada se samostalno primenjuje, ne izaziva tumore, bez obzira da li se jede, maže ili daje potkožno u suspenziji sa maslinovim uljem. Nije izazvao nijedan benigni ili maligni tumor u probama vršenim na 460 životinja. Pokazalo se da je karcinogenost p-metilaminobenzola (azo supstanca za bojenje) skoro potpuno nestala uz korišćenje crnog uglja.

Samo jedna od sedamdeset i dve životinje koja je hranjena azo supstancom za bojenje adsorbovanom crnim ugljem dobija je maligni tumor jetre. Inače skoro 100% njih dobija maligne tumore.

Drveni ugalj može da adsorbuje i druga sredstva koja izazivaju kancer, kao što su metilholantren i benzopiren. To su hemikalije koje, kad se nanesu na kožu, mogu da izazovu kancer. I njih drveni ugalj može delotvorno da adsorbuje i neutrališe. Sredstva za koja se zna da izazivaju kancer stvaraju se prilikom pečenja goveđe šnicle, jer se prži masnoća.

Uzimanje crnog uglja sprečilo je razvoj karcinoma adsorbovanjem holantrena i benzopirena; ta sredstva su zahvaljujući uzimanju drvenog uglja izgubila svoje karcinogena svojstva. Međutim, karcinogenost se ponovo pojavila kada se dozvolilo da maslinovo ulje i aceton deluju nedeljama ili mesecima na ova dva jedinjenja koja je pre unosa adsorbovao drveni ugalj.

ANEMIJA IZAZVANA KANCEROM

Kod pacijenata koji zbog kancera imaju anemiju davanje drvenog uglja ponekad može da dovede do smanjenje anemije, s obzirom da se ona kod pacijenata sa kancerom javlja kao posledica toksičnosti samog kancera. Davanje drvenog uglja može da ukloni otrovne supstance koje sprečavaju rad koštane srži i omogući njeno uobičajeno funkcionisanje.

DIJABETES (ŠEĆERNA BOLEST)

Drveni ugalj se koristi za lečenje pacijenata koji boluju od dijabetesa. Drveni ugalj adsorbuje glukozu u crevu što nekim pacijentima omogućava da uzimaju manje doze insulina ili sredstva koja se uzimaju oralno za smanjenje nivoa šećera. Drveni ugalj je takođe izazvao smanjenje simptoma oštećenja krvnih sudova i nervne patologije, komplikacije od koje se najviše strahuje kao posledice dijabetesa. Takođe je uočena normalizacija rada organa za varenje. Neke studije su pokazale tendenciju smanjenje triglecerida, kao i smanjenje indeksa stvaranja masnih naslaga na krvnim sudovima. To su sve korisni efekti na dijabetes, jer umanjuju neke od najmučnijih simptoma i prateće neželjene posledice.

KISEONIK ZA KOŽU PREKO DRVENOG UGLJA

Drveni ugalj vezuje kiseonik i raznosi ga sa sobom kad god se primenjuje. Ako je bilo kojoj povredi kao što je, na primer, gangrena izazvana dijabetesom potreban kiseonik, jedan od načina da tkiva direktno dobiju kiseonik jeste korišćenje komprese sa puno drvenog uglja. Prisustvo kiseonika u drvenom uglju je otkriveno prilikom hemoperfuzije za privremenu veštačku podršku rada jetre.

OSTALE DOBRO POZNATE PRIMENE DRVENOG UGLJA

Drveni ugalj može takođe da se krosti za lečenje crevnih gasova i poremećaja u radu creva. Oblast u kojoj je drveni ugalj u najvećej meri priznat i o čemu se najviše piše u najraznovrsnijim medicinskim i zdravstvenim publikacijama jeste njegovo dejstvo na kontrolisanje crevnih gasova. Iako je drveni ugalj veoma stari lek, kako je istaknuto u 1. Delu, njegovo dejstvo je bolje od simetikona, sredstva koje se danas obično koristi u ovo svrhe. Nekada se drveni ugalj često koristio protiv gasova, kako u Americi tako i u Evropi, ali je zamenjen proizvodom koji je komercijalno atraktivniji. Odnedavno se drveni ugalj ponovo sve više koristi u ove svrhe.

Takođe se koristi za pravljenje lekova, bojenje slatkiša (šarene šećerne dražeje) i u proizvodnji “lakrik” bombona.

KORIŠĆENJE DRVENOG UGLJA U VETERINI

Habu, poznata otrovna zmija koja živi na ostrvu Okinavi, odgovorna je za brojne invaliditete i smrtne slučajeve svake godine u tom delu sveta. Situacija je toliko loša da vladini sponzori jednom godišnje pokušavaju da smanje broj habu zmija – pre sezone berbe pirinča. Neposredno pre naše posete tom kraju u leto 1982. godine, velika habu zmija ujela je kućno ljubimče, jare, naših prijatelja. Kad su ga pronašli, glava i vrat su mu bili izuzetno otekli, očajnički je meketalo i nije moglo da stoji. Umesto da ga prepuste sudbini, mladi ljudi su odlučili da pokušaju da ga spasu. Odlučili su se za lek koji su često koristili za ljude prilikom uboda osa, paukova i onih koji su bili u dodiru sa otrovnim bršljanom, iako ga nikada nisu koristili protiv ujeda zmije.

Iskopali su duboku rupu u zemlji, napunili je mešavinom vode, gline i drvenog uglja. Položili jare u rupu, a dečaci su ga na smenu pazili i držali mu nozdrve iznad vode. Iako se činilo da mu je bolje, dečaci su se uskoro umorili; pošto je počeo da pada mrak, ostavili su životinju da se sama brine o sebi. Sledećeg jutra su se vratili očekujući da će jare zateći mrtvo. Na svoje zaprepašćenje videlu su da se ono izvuklo iz rupe i mirno pase u blizini; otok je skoro sasvim nestao. Zaista možemo da ustvrdimo da su drveni ugalj i glina izuzetno uspešni u slučaju kada habu ujede kože!

Drveni ugalj se veoma uspešno davao ovcama i stoci prilikom trovanja lantanom. Lantana je biljka koja raste na pašnjacima. Ona može da otruje decu i životinje. Izveštaj o uspešnom davanju aktivnog uglja za lečenje trovanja ovaca i stoke od trovanja lantanom objavljen je u Journal of Applied Toxicology (Časopis o primenjenoj toksikologiji).

Drugi događaj se zbio 1985. godine u Misuriju a odnosi se na konja sa jakom infekcijom oka. Nalazio se u krdu sa ostalim konjima za prodaju, ali zbog oka činilo se da mu je suđena likvidacija.

Jedna porodica koja je od vlasnika nameravala da kupi samo malog ponija, prihvatila je da kupi i povređenok koja za još 25$. Smatrali su da samo sedlo vredi toliko. Za jadnu životinju pak, po njihovom mišljenju, nije bilo nikakve nade.

Porodica je odmah počela da se bavi volesnim okom koje je, kad su ga doveli, delovalo kao odvratna masa gnoja koji curi i od koje se uopšte nije videlo da li se oko još uvek nalazi u očnoj duplji. Na oko su dva puta dnevno nanosili melem od drvenog uglja poškropljen kanadskom ljutikom (Hydrastis Canadensis), a preko toga navlačili najlon čarapu da bi ga držala na mestu. Takođe su mešali drveni ugalj, laneno seme i jabuke i time hranili ždrebicu. Posle nekoliko nedelja oko joj se očistilo i ona je zzgledala zdrava kao i svi ostali konji. Za manje od godinu dana oždrebila je lepo, zdravo ždrebe. Od tada nema nikakve znake ružne bolesti od koje je bolovala.

Još jedan događaj zbio se pod sličnim okolnostima u Ozarksu. Crvena kokoška sorte Rod Ajland (Rhode Island Red hen), koju je napao susedov pas, stavljena je u kartonsku kutiju da sačeka neizbežan kraj. Iako na prvi pogled nisu mogle da se vide nikakve rane, nije  se dizala ili nije mogla da se digne kada bi joj prišao neko nepoznat. Vlasnici su stoga vrlo rado dali bespomoćnu pricu prvim ljudima koji su naišli i bili spremni da je uzmu, a to su bili vlasnici konja o kojem smo malopre pričali. Zaista je lepo izgledala … odozgo posmatrano.

Pošto su se vratili na farmu, izvadili su “Hanu” iz kutije da pronađu uzrok zašto ne ustaje i ne čeprka, kao što su to činili njeni preci hiljadama generacija unazad. Bili su zaista nespremni za ono što su videli. Skrivena ispod hrpe crva nalazila su se njena creva. Zadah je bio isto toliko loš kao i sam prizor, izazivajući želju da je uspavaju. Ali ona je sedela toliko strpljivo, sa puno pouzdanja, dakle … jednostavno verujući. Bilo ih je sramota da pokažu manje vere od kokoške, pa su opet prizvali u pomoć drveni ugalj. Gnezdo joj je dobro naprašeno crnim prahom a u hranu su joj stavljali velike količine drvenog uglja i vode. Oporavak, u okviru kojeg je ona provodila veliki deo vremena na svežem vaduhu i suncu, bio je brz i ona je uskoro postala kraljica dvorišta, izigravajući majku šestorici mladih petlića koji su boravili u istom dvorištu. Drveni ugalj je ponovo sačuvao jedan život.

LEČENJE SPECIJALNIH SLUČAJEVA
(UBODI PČELA, OSA I OSTALIH INSEKATA)

Otrovni ubodi i ujedi mogu odmah spolja da se leče drvenim ugljem. Crveni “vatreni” mravi ostavljaju sterilne apscese otrova koji ubija okolno tkivo. Običan zavoj, blago nakvašen, na koji se nanosi tableta drvenog uglja sve dok sasvim ne pocrni i potom stavi kao mali oblog predstavlja uspešno sredstvo za lečenje ujeda mrava. Isti postupak je delotvoran i kod uboda komaraca i šugarca (izaziva šugu), kao i za male površine iritirane otrovnim bršljanom.

Kompresa od drvenog uglja je odlično sredstvo za tretiranje uboda pčele. Mislimo da je za one koji su izuzetno alergični na ubod pčela, kao prvu pomoć najbolje dati drveni ugalj. Preporučujemo da alergične osobe nose male količine drvenog uglja sa sobom kada odlaze u oblasti u kojima mogu da očekuju ubod pčela. Drveni ugalj pomešan sa malo vode i nanet na ubodenu površinu može da spase život.
Površina sa otrovnim ubodom ili ujedom, ili iritirana otrovnim bršljanom, treba odmah da se dobro opere sapunom i vodom, ili natopi rastvorom drvenog uglja. Posle te kratke pripreme, treba staviti kompresu od drvenog uglja. Mesta uboda ili ujeda mogu da se potope na jedan sat u rastvor drvenog uglja u hladnoj vodi, a potom se stavlja kompresa. Koristiti pola šoljice drvenog uglja na oko 8-20 litara vode.

SLUČAJEVI RAZNIH OSOBA

Trogodišnja devojčica se igrala u dvorištu. Ugledavši rupu u zemlji, radoznalo je ugurala prst u nju. Iz rupe je izleteo roj ljutih osa, koje su je odmah izbole. Čuvši njen vrisak, majka je dotrčala da je spase. Dotada je dete bilo prekriveno osama; kasnije smo izbrojali preko pedeset uboda od knjučne kosti nagore. Izbezumljena, majka je počela da ih skida i tako i sama dobila između petnaest i dvadeset uboda. Nekoliko ljudi je dotrčalo čuvši pozive u pomoć. Odmah su devojčicu stavili u kadu sa hladnom vodom u koju su umešali nekoliko supenih kašika drvenog uglja i držali je u njoj oko trideset minuta, vodeći računa da je potpuno potopljena osim nosa i usta. Kada su je oprali i osušili ponašala se uobičajeno i ubrzo se ponovo igrala. Majka, koja je bila isuviše zauzeta da bi razmišljala o svojim ubodima imala je povelike otoke i osećala je bol koji je trajao nekoliko dana.

Gospođa T. je postala izuzetno alergična na ubode pčela. Kada je poslednji put ubodena, bilo joj je muka, osećala je slabost, nesvesticu i teško je disala, zbog čega su morali da je odvedu u urgentni centar. Njen lekar ju je upozorio da sledeći napad može da bude fatalan, i uporno nastojao da ona primi nekoliko injekcija za desenzibilizaciju. Nažalost, pre nego što je mogla to da učini ponovo ju je ubola pčela u ruku. Gospođa je odmah pobledela, preznojila se, obuzela ju je slabost, dobila je glavobolju i osećala mučninu i oštar bol u ruci. Disanje joj je bilo otežano.

Prvo smo natrljali mesto uboda tabletom drvenog uglja ovlaženog vodom, kao najbrži način nanošenja drvenog uglja, i odmah pomešali aktivni ugalj sa vodom i još temeljnije prekrivali mesto uboda. Posle 2-3 minuta od nanošenja drvenog uglja počela je da se opušta i bolje se osećala. Pripremljen je veći oblog da zameni prvi koji je stavljen kao prva pomoć, i u narednom satu menjali smo ga na svakih 10 minuta. Dali smo joj da popije supenu kašiku drvenog uglja pomešanog u češi vode. Onda se desilo nešto interesantno.

Pacijentkinja se osećala sasvim dobro i skinula je oblog misleći da je reakcija potpuno nestala. U roku od 10 minuta ponovo je osećala slabost, preznojila se, dobila nesvesticu i počela otežano da diše. Oblog je stavljen na celu noć i posle toga se osećala sasvim dobro. Iako je gospođa obično jako oticala kada bi je pčela ubola, sada se nije pojavilo oticanje.

UJEDI ZMIJA

U izolovanim oblastima gde protivotrov ne može da se nađe, kao i za ujede zmija za koje ne postoji protivotrov, odmah bi stavili veoma velike komprese od drvenog uglja koje pokrivaju skoro celu nogu ili ruku, centrirane na samo mesto ujeda; koristili su pri tom velike količine aktivnog uglja ovlaženog vodom i održavali kompresu vlažnom prekrivajući je najlonom. Nova kompresa treba da se stavlja svakih deset do petnaest minuta u neposrednoj blizini samog ujeda. Takođe bi trebalo piti aktivni ugalj, oko dve supene kašike na svaka dva sata kao i prve tri doze, a potom jednu kafenu kašičicu na svaka četri sata u narednih 24 sata. Posle svake doze treba popiti po dve čaše vode. Što se drveni ugalj brže nanese, to će efikasnije biti celo lečenje. Oticanje i bol su dokazi da je mesto ujeda zatrovano. U roku od deset minuta posle ujeda počinje oticanje; ukoliko se ne pojavi, treba se pitati da li je otrov uopšte unet. preporučujemo da ponesete drveni ugalj u kutiju za prvu pomoć kada odlazite u prirodu, u šume za koje se zna da u njima obitavaju zmije.

Kada počne oticanje, dešava se da otrov ne može tako lako da se neutrališe drvenim ugljem kao pre toga. Sve dok se otok i bol mogu kontrolisati kompresama, nastaviti sa ovom metodom lečenja i očekivati da će aktivni ugalj adsorbovati otrov. U slučaju da se oticanje i bolovi pojačaju, obložiti ekstremitet upakovanim ledom. Ubrizgavanja sa 100 puta većom količinom kobrinog otrova od fatalne, nisu imala otrovno dejstvo kada bi se u rastvor dodao aktivni ugalj i dobro promešao pre ubrizgavanja eksperimentalnim životinjama.

SLUČAJEVI RAZNIH OSOBA

Iako ne preporučujemo isključivu upotrebu drvenog uglja za ujede otrovnih zmija dok ne steknemo više iskustava, zbog moguće ozbiljnosti situacije, u sledećim slučajevima znamo sasvim sigurno da treba uzeti u obzir korišćenje drvenog uglja kao prvu pomoć u lečenju od zmijskog ujeda.

O prvom slučaju javljeno nam je telefonom.
Bračni par koji živi u udaljenoj oblasti Arkanzasa nazvao nas je silno zabrinut što je njihovo dete, staro godinu i po dana, ujela u grudi ljutica – šarka (Agkistrodon contortix). Ova zmija može da usmrti malo dete. Bili su 60 milja udaljeni od najbliže bolnice, do koje je vodio cijugavi puteljak. Mesto ujeda počelo je da otiče i dete je trpelo jake boloce. Posavetovali smo ih da što pre odu u urgenti centar a do tada da menjaju obloge od drvenog uglja jedan za drugim na svakih deset minuta. Laknulo nam je kad su nam posle nekoliko sati javili da se dete dobro oseća. U stvari, dok su stigli do bolnice, dete je zaspalo, otok je splasnuo i očigledno su prestali bolovi. Radi svake sigurnosti, lekar je dao protivotrov, ali im je rkeao da misli da to i nije neophodno. Dete nije pokazivalo nikakve simptome trovanja.

Čuli smo za drugi slučaj uspešnog delovanja drvenog uglja na ujed druge otrovne zmije. Pedesetogodišnja žena, koja je odrasla u Nemačkoj i tamo se upoznala sa narodnim lekovima, lečila je ujed mokasina (Agkistrodon piscivorus) stalnim stavljanjem vlažnog drvenog uglja na ujedenu nogu punih šest sati. Takođe je i pila drveni ugalj. Posle toga je napravila oblog od zdrobljenog kupusovog lista koji je koristila tokom noći i zahvaljujući tome prilično dobro spavala. Sledećeg dana mesto ujeda još uvek je bilo otečeno, ali ne i preterano bolno. Nastavila je sa stavljanjem vlažnog drvenog uglja. otok se nije povukao još sledećih pet nedelja, ali se ona u potpunosti oporavila. Nije krostila nikakv protivotrov.

UJEDI PAUKOVA

Smeđi pauk samotnjak, često nazvan i violina pauk (Loxosceles Reclusa), ujeda tako da se u početku oseća samo mali ili nikakav bol. U roku od 24 sata na mestu ujeda stvara se ljubičasto-crveni plik ispod kojeg dolazi do znatnog odumiranja tkiva i stvaranja veoma dubokih i teških gnojnih čireva koji dopiru do kostiju i često traju sedmicama ili mesecima. S obzirom da ne postoji protiotrov i lek protiv ovog otrovnog ujeda, jedino opšteprihvaćeno lečenje u medicini jeste obiman hiruški zahvat … ili isecanje tkiva koje je zahvaćeno otrovom u nadi da će se izvršiti fizičko uklanjanje otrova.

Ovo je dobar metod lečenja, ali smo ustanovili da odličan način lečenja od ujeda pauka samotnjaka predstavlja i kompresa sa drvenim ugljem stavljena što je pre moguće na mesto ujeda, najbolje u toku prvih 24 sata, uz često menjanje.

SLUČAJEVI RAZNIH OSOBA

Intervenisali smo kod tri ujeda pauka samotnjaka. Pauk samotnjak, koji izgleda kao nevino malo stvorenje, ima izuzetno otrovan ujed. Ujed nanosi veliku štetu okolnom tkivu i na kraju izaziva nekrozu (odumiranje tkiva), sa mogućim razaranjem tkiva, koje ide kroz kožu, vezivno tkivo, krvne sudove, nerve, mišiće i tetive do same kosti. Potrebni su meseci za ozdravljenje i ostaje dubok, naborani ožiljak.

Naš prvi pacijent bila je medicinska sestra koja je znala da je ujedena, ali nije prepoznala o kom pauku je reč i zatražila je pomoć. Stavljene su obloge sa drvenim ugljem koje su menjane na svakih 30 minuta tokom noći. Sledećeg jutra srce nam je otišlo u pete kad smo na mestu ujeda videli veliki plik ispunjen krvlju, promenjene boje, veličine novčića. Moleći se, udvostručili smo trud i uskoro su otok i promenjena boja počeli da nestaju. Narednog dana je došlo do očiglednog poboljšanja. Produžili smo vreme između menjanja obloge na dva sata, a potom i na četri sata. Posle jedne sedmice ostala je samo mala, blago crvena tačka, koja je neznatno svrbela; nije bilo nikakvog ožiljka.

Kada je na jednom od naših seminara jedan anestetičar čuo za ovaj slučaj, ispričao je da je prethodnog dana po drugi put morao da da anesteziju nekoj ženi, koju je pauk samotnjak ujeo pre dva meseca, zbog odstranjivanja većeg dela tkiva na nozi! Prošla su još dva dana pre no što smo videli gospođu; oblast oko ujeda bila je otečena, promenjene boje i prilično neprijatno izgleda. Ipak, energično stavljanje obloga i uranjanje u vodu sa drvenim ugljem sprečilo je ozbiljnija oštećenja, tako da je ostala samo mala krasta koja je otpala posle dve nedelje. Onda joj se na nozi pojavio blago crveni hemoragični osip (angiitis – zapaljenje krvnih i limfnih sudova) koji se povukao posle pet sedmica. Imala je otok preko šest meseci.

Naš treći slučaj je šezdesetogodišnjak koji nas je nazvao iz bolnice za veterane. Dva dana ranije ujeo ga je pauk samotnjak. Pošto je video pauka, znao je o čemu se radi. Imao je veliki plik ispunjen krvlju na samoj osnovi palca, veličine srebrnog dolara, sa izuzetno oteklim celim palcem i kažiprstom, dok mu je čitava ruka bila purpurne boje. Hirurzi su mu u bolnici kao izbor ponudili uklanjanje palca, mesnatog dela mišića i kosti u njegovoj osnovi, sve do korena šake, kako bi mu spasili ruku. U tom teškom trenutku on se obratio nama. Posavetovali smo ga da menja kompresu sa drvenim ugljem na svakih 30 minuta u preostalih 8 sati toga dana, a potom na svaka 2 sata tokom noći. Tri meseca kasnije došao je da nam pokaže rezultate, pošto je poslušao naš savet. Imao je plitak, elastičan ožiljak koji mu uopšte nije smetao u korišćenju palca! Sama činjenica da on i dalje ima palac izazvala je pravo čuđenje kod hirurga u bolnici.

U još jednom slučaju za koji znamo, kada je upotrebljena jedna jedina kompresa u prvih osam sati, napravio se površinski ožiljak u potkožnom tkivu, ali je nestao posle oko tri sedmice.

PROBLEM SA OČIMA I UŠIMA KOJI SE LEČE DRVENIM UGLJEM

Oči zapravo predstavljaju još jedan režanj mozga. Lečenje očiju može imati za posledicu i izlečenje mozga i treba zapamtiti da nevolje sa mozgom, kao što su meningitis i encafalitis, mogu delimično da reaguju na kompresu sa drvenim ugljem i druge vrste lečenja očiju.

Celulitis na licu, kapcima i ušima može efikasno da se leči kompresama sa drvenim ugljem. Bolovi u ušima (zapaljenje srednjeg uha ili zapaljenje spoljašnjeg uha) leče se kompresom sa drvenim ugljem, stavljenom na spoljnu stranu uha. Lampa za grejanje ili stona lampa sa sijalicom od 100 vati, koja se stavi preko komprese da je održava toplom, može da poveća delotvornost u smislu ublažavanja bola. Potrebno je pokriti kompresu kuhinjskom plastičnom folijom ili nastaviti sa kvašenjem obloga ispod lampe zbog efekta sušenja koji lampa izaziva.

INFEKCIJE

Aktivni ugalj može da adsorbuje bakterije, viruse i bakterijske toksine. Postoje saopštenja o tome da drveni ugalj dezinfikuje rane i deluje kao eliminator mirisa kod raznig telesnih bolesti. Drveni ugalj može da se koristi kao obloga kod inficirane rane i za uklanjanje mirisa. Drveni ugalj će sa povrćine tela adsorbovati sve izlučevine iz rane, bakterije, karcenogene, toksine, proizvode koji se stvaraju prilikom alergije i smanjivaće otoke, izvlačeći višak vode iz tkiva kao i produkte koji se stvaraju zapaljenjem. Dejstvo drvenog uglja bolje je u kiseloj sredini nego u baznoj sredini. Drveni ugalj se koristi interno kod azijske kolere, dizenterije, dijareje i dispepsije.

Jedan procenat rastvora drvenog uglja može u potpunosti da adsorbuje virus koji izaziva bolest stopala i usta, kada rastvor sadrži 10 grama drvenog uglja na 100 cc tečnosti (oko dve supene kašike na pola šolje). Virus se ne uništava, ali se njegova aktivnost značajno smanjuj. Za adsorpciju virusa najefikasniji je drveni ugalj dobijen od kostiju, a nešto manje ugalj dobijen od drveta  ili kokosa.

INTRAVENSKO DAVANJE DRVENOG UGLJA

Suspenzije koloidnog drvenog uglja (voda koja preostane posle mešanja drvenog uglja pošto se završi taloženje crne frakcije) koristile su se za intravensko davanje u 100 veterinarskih slučajeva septikemije, metritisa (zapaljenje materice), mastitisa (zapaljenja mlečnih žlezda), limfangita (zapaljenje limfnih žlezda) i inficiranih rana. Posle infuzije drvenog uglja uočen je rast broja neutrofila. Povišena telesna temperatura je u roku od sata pala na uobičajenu. Tvrdi se da se drveni ugalj filtrira kroz slezinu, limfne čvorove, jetru i ostale retikuloendotelijalne oblasti. Pošto su pacijenti koji su dobijali drveni ugalj intravenski doživljavali stanje otežanog disanja, verovatno je da drveni ugalj iritira plućne kapilare, bar privremeno. Ti pacijenti su dobijali intravenske injekcije sa 0,001 grama po kilogramu telesne težine. Mislimo da to interesantno korišćenje intravenski datog aktivnog uglja ima ograničenu primenu, ali u određenim uslovima ono može da spase život.

ZAPALJENJE

Bili smo prisutni i posmatrali kako prestaje bol kod teškog, pulsirajućeg i grozničavog celulitisa samo pet minuta posle stavljanja komprese sa drvenim ugljem. Prosto je nemoguće proveriti šta se dešava, ukoliko se ne posmatra sama reakcija. E. G. Vajt (E. G. White) je jednom prilikom kazala: “Jedan od najblagotvornijih lekova je drveni ugalj u prahu … kada se koristi kao vlažan oblog … veoma ozbiljno zapaljenje očiju eliminiše se oblozima sa drvenim ugljem, stavljenim u vrećicu koja se potapa u toplu ili hladnu vodu, kako najviše odgovara u datom slučaju … Kada bih mogla da dam ovom leku neki strani naziv, za koji niko ne zna osim mene, on bi postao veoma značajan lek”.

STUDIJA O GASOVIMA KOJE IZAZIVA PASULJ

Njujorški tim gastroenterologa uporedio je tri grupe ljudi – jednu koja je dobijala placebo, drugu koja je dobijala simetikon (standardni lek protiv gasova) i treću koja je dobijala drveni ugalj. Koristili su tehniku merenja vodonika u dahu za procenu količine gasa koji se proizvede u crevima pre i posle lečenja, i ustanovili da je daleko najbolji drveni ugalj.
Studija je sprovedena davanjem 230 g kuvanog pasulja iz konzerve koju proizvodi Heinz desetorici zdravih dobrovoljaca. Proučavali su svakog ispitanika u tri situacije, na svaka tri dana. Pola sata pre nego što bi uzeo hranu koja se koristila za ispitivanje, ispitanik bi dobio četri kapsule simetikona (800 mm), ili 1,04 grama (manje od jedne kafene kašičice) aktivnog uglja, ili placebo. Pola sata posle pojedene hrane, svaki ispitanik dobio bi drugu dozu istog sredstva. Sve kapsule su izgledale isto i nijedan od ispitanika ili lekara nije znao koje se sredstvo koristi. Sedam sati posle uzimanja prve doze vršena je analiza daha na sadržaj vodonika, i to na svakih 30 minuta; izveštavalo se i o abdominalnim tegobama i o nadimanju, a rezultati su se merili na skali od nula do tri, pri čemu je nula prikazivala da ne postoje nikakve tegobe i nadimanje, jedan – blage tegobe i nadimanje, dva – umerene, a tri ozbiljne. Kod svih deset dobrovoljaca smenjivalo se uzimanje svih korišćenih sredstava. Ustanovljeno je da jedan od ispitanika ne stvara vodonik te nije mogao objektivno da se ocenjuje.

Drveni ugalj je značajno smanjio nivo vodonika u dahu, nadimanje i stomačne tegobe. Simetikon nije! Prosečan nivo vodonika u dahu pao je sa 617 milionitih na sat kod placeba na 178 milionitih na sat prilikom uzimanja aktivnog uglja. Simetikon nije dao bolje razultate od placeba.

Broj ispitanika koji se žalio na abdominalne simptome smanjio se od sedam, sa ukupnim prosečnim simpromima od jedanaest pri uzimanju placeba, na jednu osobu sa ukupnim prosečnim simptomima od jedan uz uzimanje aktivnog uglja!

OZBILJNI GASTROINTESTINALNI PROBLEMI

O upotrebi drvenog uglja u slučajevima blažih gastrointestinalnih poremećaja kao što su gasovi, mučnina i povraćanje, dijareja toliko se zna da je veoma teško izabrati određene slučajeve kao primer. U stvari, došli smo do uverenja da svaka dijareja koja se odgovarajuće leči drvenim ugljem i ne nestane, obično ukazuje na veoma ozbiljan prremećaj, kao što je kancer ili izuzetno slaba apsorpcija hranljivih materija. Ipak, sledeća dva slučaja pokazuju da drveni ugalj može biti koristan kao dopunska terapija čak i kod ozbiljnijih abdominalnih stanja.

HRONIČNI POVRATNI PANKREATITIS
(ZAPALJENJE PANKREASA)

Žena sa svojih 26 godina došla je u naš zdravstveni centar, planirajući da boravi u njemu dva ili tri meseca. Imala je nekoliko operacija abdomena u poslednje tri godine i na kraju je ustanovljeno da boluje od hroničnog pankreatitisa. Zbog jakog stalnog bola i iscrpljenosti, njeni lekari ozbiljno su razmatrali mogućnost trajnog odstranjenja pankreasa. U nadi da će mu žena osetiti olakšanje i bez te drastične operacije, suprug je zatražio premeštaj u našu oblast, kako bi ona mogla da se leči u našem institutu. “Znali” su da lečenje treba da traje nekoliko meseci. Pacijentkinja je dobijala jake lekove protiv bolova i  mučnine. Upitali smo je da li je spremna da prekine sa uzimanjem tih lekova za koje je osećala da joj samo pogoršavaju stanje. Nerado je dala svoj pristanak.

Stavljeni su joj mlaki, vlažni oblozi na stomak, oralno je uzimala drveni ugalj, a noću su stavljani veliki oblozi na ceo stomak. Zbog ozbiljnosti njenih simptoma, savetnik koji je vodio računa o načinu njenog života stalno je bio pristutan u prvih 48 sati. Sledećeg dana mučnina se smanjila i uspela je da zadrži popijenu tečnost. Izvodili su je u kolicima na sunce na par minuta, nekoliko puta u toku dana. Iz dana u dan bol se smanjivao a apetit rastao. Posle dve sedmice išla je u duge šetnje, a posle tri sedmice prelazila je 8 do 10 km dnevno. Posle četri nedelje svi simptomi su nestali i oni su se vratili kući zahvaljujući se Bogu.

ŽUTICA KOD NOVOROĐENČADI

Potreba da se daje transfuzija bebama sa inkompatibilnim Rh faktorom (fetalna eritoblastoza – povećan broj eritoblasta u krvi) svedena je u nekim mestima za preko sedam posto korišćenjem drvenog uglja. Ako je nivo bilirubina kod novorođenčeta viši od deset miligrama, beba treba da na svaka dva do tri sata dobije kafenu kašičicu drvenog uglja izmešanog sa dovoljno vode da može da prođe kroz cuclu. S obzirom da nivo bilirubina u serumu treba da pređe dvadeset procentnih miligrama pre razmatranja izmene krvi transfuzijom, režim uzimanja drvenog uglja omogućava ranije izlečenje i često stabilizuje bilirubin na nivou daleko ispod dvadeset miligrama.

Dojenje povećava mogućnost pojave blage žutice kod novorođenčadi, s obzirom da hormon mleka usporava obradu bilirubina u jetri. Ovo malo povećanje bilirubina u serumu nije opasno za bebu i verovatno stimuliše razvoj nervnog sistema. Na izmenu krvi transfuzijom obično se pomišlja tek u slučajevima kada nivo izuzetno poraste (preko 25 m/decilitar).

Prvi slučaj neonatalne žutice koji smo lečili drvenim ugljem bila je beba koja je dojena i kod koje se žutica pojavila četvrtog dana po rođenju. Petog dana otac je bebu odveo u laboratoriju gde je utrvđeno da je ukupan nivo bilirubina 12 procentrnih miligrama. Dvanaest sati kasnije popeo se na 14,5 procentnih miligrama, a šest sati posle toga na 16 procentnih miligrama. Savetnik se složio sa našom sumnjom da je reč o ABO inkompatibilnosti. Tada smo počeli da određujemo nivo bilirubina na svakih šest sati prema odgovarajućim laboratorijskim analizama. Kada je bilirubin porastao na 18 procentnih miligrama, konsultant je počeo da se priprema za transfuziju radi izmene krvi. Na naš savet, majka je u istom satu počela da daje bebi onoliko rastvora drvenog uglja koliko je beba mogla da prihvati i sedela na suncu sa raspovijenim detetom u krilu, izlažući ga suncu preko jednog sata, kako prednji tako i zadnji deo (bebe imaju veću toleranciju na sunčeve zrake od odraslih i teže dobijaju opekotine). Sledeća kontrola nivoa bilirubina posle šest sati rezultirala je smanjenjem na 16,5 procentnih miligrama i bili smo sigurni da je izbegnuta opasna izmena krvi transfuzijom. Nastavljanjem ovim načinom lečenja bilirubin je počeo da opada i desetog dana sveden je na nivo od 4 procentna miligrama.

S obzirom da na oštećenje mozga kod novorođenčadi ukazuje nizak nivo kiseonika pre nego visok bilirubin, uvek treba posvetiti maksimalnu pažnju da oko bebe uvek cirkuliše svež vazduh. Ako se sa davanjem drvenog uglja počelo u dvanaestom satu njenog života, on će biti manje efikasan nego da se počelo u četvrtom satu njenog života, s ozbirom da enteropatična cirkulacija bilirubina može da ima odlučujuću ulogu u određivanju količine ukupnog bilirubina u prvim satima života.

INSUFICIJENCIJA JETRE I BUBREGA

Pacijenti koji boluju od insuficijencije jetre i bubrega mogu ponekad da se leče i kod kuće velikim kompresama sa drvenim ugljem postavljenim na leđa i na stomak. Takođe, drveni ugalj može da se daje oralno u pokušaju da se spreči nagomilavanje toksina u krvi. Stavljali smo komprese sa drvenim ugljem na leđa u slučaju insuficijencije bubrega i sledećeg jutra osetili jak miris urina na kompresi koja je držana osam sati tokom noći. Pomoću drvenog uglja isto tako može da se vrši slistiranje.

Medicinska sestra stara 44 godine dobila je metastaze na svim organima usled raka na debelom crevu. Ureteri su bili delimično blokirani kancerom i urinirani otpadni materijal počeo je da se gomila u krvi. Svake nedelje azor uree u krvi (BUN) povećavao se za oko 5 miligrama u odnosu na prethodnu nedelju. Kada je novo azota uree u krvi dostigao nivo od 130 mg, počeli smo svaku noć da stavljamo komprese sa drvenim ugljem, a danju da dajemo drveni ugalj oralno (1 supenu kašiku na svaka četri sata). Sledeće nedelje BUN je pao za 5 mg i nastavljao da pada oko 5 mg sedmično sve do njene smrti izazvane kancerom.

U poslednjih nekoliko sedmica njenog života, mučnina i stomačne tegobe koje je osećala zbog izuzetno visikog BUN-a u velikoj meri su se ublažile, a i potpuno nestale kada je BUN pao ispod 100 mg.

Abdominalni bol, koji se leči kompresama sa aktivnim ugljem, postavljenim preko celog abdomena i sa strane često veoma brzo umnogome ublažava bol. Treba pokušati sa eliminisanjem bola pomoću tih kompresa i kod zapaljenja grla, zapaljenja ušiju, uganuća, artritisa, zapaljenja plućne maramice i drugih tegoba. Često bol koji ne prestaje satima prestane samo posle deset minuta od stavljanja komprese.

Gastrointestinalni trakt je jedan od najvažnijih sistema za eliminisanje toksina, dok su pluća, koža i urinarni sistem preostali putevi za izlučivanje toksina. Kada se materije izlučuju iz krvi u gastrointestinalni trakt, toksini se ili razlažu ili ponovo adsorbuju u krvotok. U slučaju kada je prisutan u gastrointestinalnom traktu drveni ugalj može da adsorbuje toksične materije. S obzirom da se toksini mogu aktivno izlučivati iz krvotoka u gastrointestinalni trakt, drveni ugalj može efikasno da čisti krv kada se uzima oralno.

Vlakna voća, povrća i cela zrna žitarica takođe mogu da deluju kao materijal koji adsorbuje toksine. Velik broj hemikalija koje se daju za kancer napuštaju telo na ovaj način. Verovatno je jedan od razloga što vegetarijanci manje obolevaju od kancera to što supstance koje izazivaju kancer a dospele su u krvotok udisanjem, hranom ili preko kože, mogu da se izluče iz krvi u intestinalni trakt gde ih upijaju vlakna sadržana u voću i povrću i složeni ugljeni hidrati. Tada toksične supstance postaju bezopasne i mogu da se izluče iz creva kao otpad.

OTROVNI BRŠLJAN

Tridesetoosmogodišnji narednik je otpušten iz vojske zbog prevelike osetljivosti na otrovni bršljan. Bio je toliko osetljiv da je zbog jednog jedinog dodira sa otrovnim bršljanom proveo 5 bolnih sedmica u vojnoj bolnici Ft. Benning’s Martin, na infuziji, kortizonu, uz veliku borbu da se vrati u normalu.

Njegova žena nas je nazvala jednog dana rano ujutru i pitala da li možemo da primimo njenog supruga. Šetao se u prirodi pretgodnog dana i sada su njegove ruke, stopala, lice i ostale površine bile jako otečene. Kapci su mu toliko otekli da su zatvorili oči, a prste na šaci uopšte nije mogao da savije. Premišljali smo se da li da ga lečiimo na način koji su oni tražili – bez hospitalizacije i jednostavnijim lekovima od kortizona (od kojih je dobijao veoma uznemirujuće misli). Kad smo ga videli, osećao je nesvesticu i mučninu. Pokazali smo njegovoj supruzi kako da pravi komprese sa drvenim ugljem i dali uputstva kako da meša drveni ugalj za oralnu upotrebu. Ovim tretmanom postepeno se oporavljao tokom dana a sledećeg jutra mogao je da otvori oči i savija prste, doboljno da može da drži volan. Posle pet dana sasvim se dobro osećao. Svi smo bili impresionirani tim oporavkom.

DRVENI UGALJ I HOLESTEROL
(STUDIJA KOJOM JE DOKAZANO DA JE DRVENI UGALJ EFIKASNO SREDSTVO ZA SNIŽAVANJE NIVOA HOLESTEROLA)

Ustanovljeno je da aktivni ugalj snižava koncentraciju masti, holesterola i triglecerida u krvnom serumu, jetri, srcu i mozgu. U studiji objavljenoj u britanskom časopisu Lancet ustanovljeno je da su pacijenti sa visokim nivoom holesterola u krvi uspeli da smanje ukupni holesterol za 25%. I ne samo to, dok je LDL (“loš” holesterol) smanjen za 41%, koeficijent HDL (“dobar” holesterol)/LDL holesterola se udvostručio! Pacijenti su uzimali jednu supenu kašiku aktivnog uglja tri puta dnevno. Druga studija koju je sproveo Nacionalni institut javnog zdravlja u Finskoj pokazala je da je aktivni ugalj isto toliko efikasan u snižavanju visokog nivoa holesterola kao i lek Lovastitin. Potrebno je uraditi više studija iz ove oblasti, jer čak i u slučaju da se terapija drvenim ugljem ne pokaže toliko delotvornom, ona je izvesno daleko jeftinija i nema nikakva opasna sporedna dejstva kao što je to slučaj kod lekova. Prema našem iskustvu, drveni ugalj predstavlja važan deo ukupnog programa za snižavanje holesterola, ali se mora voditi računa da se promeni način života kako bi se zauvek snizio visok holesterol.

SUPSTANCE KOJE SE MEŠAJU SA DRVENIM UGLJEM KAKO BI BIO UKUSNIJI ILI DELOTVORNIJI

S obzirom da je boja drvenog uglja izrazito crna, on se deci ne dopada iako je bez ikakvog ukusa i mirisa. Njegova zrnasta tekstura, koja se oseća u ustima, nimalo ne doprinosi boljoj prihvatljivosti.

Veoma dobar način da suspenzija postane ukusnija jeste da se pomeša sa sokom od jabuke u kartonskoj ambalaži, stavi par dužih slamčica i mešavina velikodušno ponudi pacijentu. Ako se suspenzija nazove “kremasti gutljaj”, biće još prihvatljivija, s obzirom da podseća na čokoladu.

Mešanje rastvora fruktoze sa super aktivnim ugljem dalo je za rezultat dva puta veću adsorpciju aspirina kod dobrovoljaca u poređenju sa upbičajenim aktivnim ugljem.

Ponekad se supstance kao što je sorbitol mešaju sa drvenim ugljem kao i sa sredstvima za ukus kako bi bio prihvatljiviji i lakši za korišćenje u urgentnim centrima. Iako je prihvatljivost bolja, sorbitol malo umanjuje delotvornost drvenog uglja. Mešanje drvenog uglja u prahu sa čistom vodom u suštini najmanji je problem. Drveni ugalj u prahu ima neograničeni rok upotrebe, ostaje delotvoran godinama, verovatno i decenijama.

“Univerzalni protivotrov”, kombinacija magnezijumovog mleka, običnog čaja koji se kupuje u prodavnicama i drvenog uglja, koristi se u centrima za hitne slučajeve preko sto godina. Ovaj protivotrov je očigledno slabiji od čistog drvenog uglja – taninska kiselina iz čaja smanjuje efikasnost drvenog uglja a magnezijumovo mleko smanjuje adsorpciju. Taninska kiselina, koja se nalazi u mnogim biljkama, taloži alkaloide, određene glicide i mnoge metale. Smanjuje delotvornost drvenog uglja kada se on koristi kao protivotrov. U većini urgentnih centara univerzalni protivotrov je napušten i sada se koristi čist drveni ugalj.

Magnezijum-sulfat, standardni slani purgativ prodavan pod nazivom “Epsom salts”, koristio se sa drvenim ugljem radi bržeg prolaska drvenog uglja sa adsorbovanim materijama kroz gastrointestinalni trakt. Sam po sebi, purgativ sprečava apsorpciju otrovnih supstanci u gastrointestinalnom traktu. Smatralo se da će purgativ sprečiti zadržavanje drvenog uglja u intestinalnom traktu. Ipak, mnogi otrovi su i sami purgativi i dodavanje magnezijum-sulfata može da stvori veće probleme i fizički još više opteretiti pacijenta.

Zbog neprijatnog ukusa magnezijum-sulfata, njegovo dodavanje drvenom uglju čini mešavinu neukusnijom i pacijenti je teže prihvataju. S obzorom da drveni ugalj ne dozvoljava da se adsorbovane otrovne supstance “desorbuju” u intestinalnom traktu, smatramo da je purgativ neophodan i samo pojačava probleme vezane za uzimanje drvenog uglja. Do sada nisu ivršena valjana ispitivanja da se utvrdi da li magnezijum-sulfat smanjuje adsorptivne osobine drvenog uglja.

U prethodnom delu ovog serijala pozabavili smo se kako se daje drveni ugalj, koje su doze, dijagnostikovanje trovanja i sl, pročitajte članak Sve što niste znali o Drvenom Aktivnom Uglju – 3. Deo”. U drugom delu ovoga serijala pozabavili smo se sa nekoliko istraživanja koja su dokazala kako sprečiti trovanje, predoziranje lekovima. Ukoliko želite da se više informišete o istorijatu, svojstvima, dostupnosti drvenog uglja, pročitajte članak “Sve što niste znali o Drvenom Aktivnom Uglju – 1. Deo”.

  Literatura: 
CHARCOAL, Agatha Thrash, M.D. & Calvin Thrash, M.D.

Loading