Svakog minuta pet pacijenata umre od pogrešnog lečenja

Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) takođe tvrdi da nebezbedne hirurške procedure kao posledicu imaju milion smrti tokom ili odmah nakon operacije svake godine.

Nedavni izveštaj Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) tvrdi da 2.6 miliona ljudi umre svake godine u srednje ili nisko razvijenim zemljama od pogrešnog lečenja.

Izveštaj, koji je objavljen pre prvog ikada održanog Svetskog dana bezbednosti pacijenata 17. septembra, otkriva da pet ljudi umru svakog minuta od pogrešnog lečenja.

Zdravstvena agencija kaže da se najučestalije greške dešavaju kod dijagnoze, prepisivanja i upotrebe lekova i da su smrti potpuno sprečive.

Trošak prepisivanja pogrešnog leka je sam po sebi 42 milijarde dolara godišnje.

Svake godine, 2.6 miliona ljudi umre u srednje ili nisko razvijenim zemljama zbog pogrešnog lečenja, prema nedavnom izveštaju koji je objavila Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO). Zdravstvena agencija se nada da će baciti svetlo na problem pokretanjem kampanje u solidarnosti sa pacijentima na prvom ikad održanom Svetskom danu bezbednosti pacijenata 17. semptembra.

“Niko ne treba da bude povređen dok prima zdravstvenu pomoć. Ipak globalno, bar 5 pacijenata umre svakog minuta zbog nebezbednog lečenja”, kaže Dr. Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor SZO.

Prema izveštaju, 4 od 10 pacijenata budu povređeni tokom opšteg lečenja ambulantnog tretmana. Najčešće greške se dešavaju u dijagnozi, prepisivanju i upotrebi lekova. Trošak prepisivanja pogrešnog leka je sam po sebi 42 milijarde dolara godišnje.

“Trebamo kulturu bezbednosti pacijenta koja promoviše partnerstvo sa pacijentima, koja ohrabruje da prijavljujemo greške i da učimo iz njih i koja stvara sredinu oslobođenu optuživanja gde su zdravstveni radnici osposobljeni i obučeni da smanje greške.”, rekao je Gebrejesus.

Dodatno, nebezbedne hirurške procedure imaju kao posledicu milion smrti tokom ili odmah nakon operacije svake godine. SZO naglašava da je to neprihvatljivo i ohrabruje na hitnu akciju od država da pokušaju da smanje taj broj.

Prema SZO, poboljšana bezbednost pacijenta može čak da dovede do značajnih finansijskih ušteda. Samo u SAD-u, određena poboljšanja bezbednosti u bolnicama Zdravstvene zaštite dovela su po proceni do ušteđenih 28 milijardi dolara između 2010 i 2015.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *