Soja kao rešenje

Soja je nedavno bila pod teškim napadom, svim vrstama infomacija koje su kružile internetom. Ovo sledi nakon ogromnog talasa prodaje proizvoda od soje u prošloj deceniji najviše zbog istraživanja koje je sugerisalo da soja obezbeđuje raznovrsne zdravstvene koristi. Nedavni napadi na soju su bili usmereni na probleme vezane za alergije, funkciju štitne žlezde, mušku plodnost i pogodnost soje za decu. Šta su prave činjenice uvezi sa ovim problemima?

Da li je soja bezbedna?

Premalo je dokaza koji sugerišu da soja loše utiče na funkciju štitne želzde kod zdravih muškaraca i žena. Međutim, pojedinci ugroženom funkcijom štitne žlezde treba da se postaraju da uzimaju odgovarajuću količinu joda prilikom konzimacije soje. Druga hrana koja može da omeza metabolizam štitne žlezde je kupus, zatim rotkva, kelj papučar, kelj, proso, beskva i jagoda. Veću brigu predstavlja antitiroidni uticaj eritrozina, sredstva za crvenu boju, široko korišćen u hrani i farmaceutskim sredstvima.
Da li je konzumiranje soje bezbedno za decu? Koji su mogući endokrini efekti jer je soja bogata fitoestrogenima. Milioni dece po celom svetu je tokom mnogih decenija konzumiralo hranu za bebe zasnovanu na soji. Rast kod dece je bio normalan u nisu zabeležene nikakve promene u vreme puberteta ili u vezi sa prodnošću kod onih koji su konzumirali soju. Pokazalo se da izoflavoni imaju malu sklonost ka receptorima estrogena kod dece.
U programu Honolulu srce, muškarci japansko-američkog porekla koju su redovno konzumirali tofu tokom srednjeg doba pokazali su znake većeg mentalnog popuštanja u kasnijim godinama nego muškarci koji su retko konzumirali tofu. Druga istraživanja nisu otkrila vezu između konzumiranja tofua i pada kognitivne funkcije. Nedavni klinički eksperimenti su pokazali da izoflavoni iz soje mogu zapravo da poboljšaju kognitivnu funkciju i kod muškaraca i kod žena.

Soja smanjuje rizik od hroničnih bolesti

Stanovnici Azije koji redovno koriste rofu imaju polovinu stope raka viđenu u sličnim društvima koja ne koriste proizvode od soje. Istraživanja su pokazala da je redovno konzumiranje soje povezano sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, osteoporozom, rakom dojke i prostate. Ovo se može objansiti činjenicom da soja sadrži razne vrste fitohemikalija koje poboljšavaju zdravlje (kao što su izoflavoni i fitosteroli), osim što sadrži dragocene količine rastvorljivih vlakana i omega-3 masti. Izoflavoni u soji smanjuju nivoe lipida u krvi, poboljšavaju elastičnost arterija i štite od gubitka gustine kostiju.
Jedna nedavna analiza nalaza istaživanja sugeriše da kada se sojine belančevine ubace u pečen proizvod, smanjenje nivoa holesterola u krvi je skromno (2%), dok tamo gde se sojine belančevine konzumiraju u tečnoj formu ili u jogurtu, smanjenje holesterola je veće (8%).
Korist od soje po zdravlje se može doživeti konzumiranjem 50-90g sojinih belančevina dnevno, četri ili više puta sedmično. Ovo se može ostvariti na više načina – tofu sa krako proprženim povrćem, predjela sa sojinim ljuspicama, proizvodi od sojinog “mesa”, sojini orasi, napici od soje i sojino brašno ubačeno u hleb, kao i drugi pekarski prozivodi.

Loading