Da li i čime soliti hranu?

Mnogi jednostavno ne razumeju to da možemo da uživamo i u hrani koja nije previšei slana! Ne shvatamo da je najlepši onaj prirodni ukus hrane koji se gotovo potpuno uguši preteranom upotrebom veštačke rafinisane kuhinjske soli. Meša Selimović je rekao da nijedno zlo ne može postati dobro zato što ga prihvata većina.  U današnje vreme, kada je sistem vrednosti  prilično poremećen, ovo se može primeniti i na područje ishrane. Međutim, svi oni koji idu linijom manjeg otpora na kraju se ipak priklone većini.

Sada se logično nameće i pitanje: Šta se uopšte podrazumeva pod prekomernom upotrebom soli? Koliko je dozvoljeno, a šta je previše? Da li je to samo subjektivan osećaj koji imamo kada probamo hranu? Verovatno ćete se složiti da bi bilo teško odrediti šta spada u to „previše“ ako bismo se oslonili samo na subjektivan osećaj. Jer  za nekoga jedno jelo može biti preslano, dok je za drugog ono taman kako treba.

Preporuka  SZO glasi: dnevni unos kuhinjske soli za odraslu zdravu osobu treba da bude do 5 g. To je količina koja odgovara jednoj kafenoj kašičici. Ova količina podrazumeva ukupan unos soli u toku dana, tj. ne samo onu so koja se koristi za pripremu hrane već i onu koja se nalazi u samim namirnicama.

So (prirodna so u obliku raznih minerala i nitrata u biljnoj hrani) je neophodna za odvijanje normalnih procesa u organizmu. Za to je potrebno svega 1-2 g, što je znatno manje od 15g do 20 g, koliko se prosečno unese tokom dana ( u najvećem broju slučajeva u obliku toksičnog i štetnog natrijum hlorida tj. kuhinjske soli ). Ovo praktično znači da biste uzimajući samo 100 g hleba zadovoljili svoju dnevnu potrebu. Zapravo, veoma je teško sastaviti dijetu sa smanjenim unosom natrijuma (što je veoma važno za bolesnike) kada već hleb sadrži toliku količinu soli.

Smanjenje soli moguće je postići pravilnim izborom namirnica, čitanjem deklaracija na proizvodima i izbegavanjem dosoljavanja hrane nakon njene pripreme. Ali možda se pitate zbog čega biste uopšte smanjivali upotrebu soli kada je ona sinonim za dobar zalogaj, tj. gurmanluk?

Ako već duže vreme koristite kuhinjsku so u ishrani velika je verovatnoća da vam je čulo ukusa oslabilo i više ne možete osetiti prirodan ukus iz neobrađene hrane. Dobra vest je što se ćelije čula ukusa stalno obnavljaju kada imaju povoljne uslove za to, a jedan od njih je da se više ne izlažu soli u obliku natrijum hlorida.

Nećemo nabrajati  sve bolesti koje nastaju kao posledica ovih ,,dobrih’’ zalogaja ali evo zašto nam so u obluki (NaCl – natrijum hlorida)  šteti i  šta sve možete učiniti za svoje zdravlje ukoliko budete vodili računa o pravilnoj upotrebi  soli u ishrani:
-so otežava varenje hrane
-smanjićete krvni pritisak a samim tim i rizik od raznih bolesti (srčana oboljenja, šlog)
-smanjićete rizik od pojave kamena u bubregu
-doprinećete zdravlju kostiju (posebno važno za žene zbog osteoporoze)
-So ostavlja ćelije dehidrirane dok višak vode ostaje u međućelijskom prostoru što daje naduven izgled, eliminisanjem ili smanjenjem upotrebe soli sprečićete nakupljanje tečnosti i poboljšati eliminaciju celulita

Najveći sadržaj soli imaju suhomesnati ali i svi konzervisani proizvodi, krekeri (čak i oni od integralnog brašna), grickalice kao što su čips, smoki, slane semenke i soljeno jezgrasto voće, prevreli sirevi, supe u kesicama, sok od paradajza, kečap, industrijski prelivi i sosovi, masline…

Kao pomoć, evo i malog vodiča u kome ćete videti koliki je prosečan sadržaj soli u 100 g nekih namirnica:
hleb, kifle – 1,2 g
suhomesnati proizvodi – 2,4 g
konzervisana riba – 1,5 g
konzervisano povrće – 1,5 g
pekarski proizvodi (burek, pite, kroasani) – 1,6 g
grickalice (čips, smoki, kokice, kikiriki) – 2,3 g

Kako napraviti ukusno jelo a da pri tome ipak smanjimo količinu soli?

Probajte sa biljnim začinima. Koristite bosiljak, mirođiju, origano, ruzmarin, peršun, kurkumu, celer, korijander… Napravite svoju omiljenu kombinaciju začina u koju ćete dodati malo himalajske soli (najzdravija so koja se može relativno lako pronaći na tržištu).  Sa ovom mešavinom začinjavajte jela. Navikavajte se na nove i otkrivajte onaj pravi, jedinstveni ukus, svake namirnice.

Najzdravija  prirodna i zdrava „so“ ?!

Ipak postoji prirodna varijanta zdrave biljne soli. U pitanju jeste so od celera! Sve što vam treba od sastojaka jeste celer rebrač (onaj sa velikim i dugačkim stabljikama).

Količine po izboru, ali imajte na umu da se prilikom dehidratacije zapremina znatno umanji, tako da vam preporučujemo da odmah dehidrirate bar dve veze odjednom. Stabljike celera rebrača su bogate natrijumom.(lišće nije toliko bogato). Imaju čak oko 22% natrijuma, pa je ovo povrće savršeno za dobijanje slanog ukusa.

Možete koristiti i koren celera do dobijete so od celera, ali imajte na umu da koren sadrži svega oko 10% natrijuma.

Priprema:
Naseckate celer, postavite ga na tacne dehidratora, dehidrirate oko 24h na 46  stepani celzijusa.Naravno ako nemate dehidrator sušite ga u rerni na najnižoj mogućoj temperaturi (50 c),samo što s vremena na vreme treba da pogledate koliko se isušio i kakvo je stanje. Osušen celer stavite u blender i izblendate u… so od celera. Pomoću levka prespite dobijenu so u slanik i imate so od celera spremnu!