Bazna (alkalna) hrana – pojam

Svi smo svesni nepovoljnog uticaja brze hrane, šećera, rafinisanog brašna i žitarica kao i prekomernog unošenja mesa na zdravlje. Neke od tih namirnica zovu i „praznim kalorijama“ jer sadrže vrlo malo materija važnih za zdravlje. Ali, da li ste znali da takve namirnice imaju još jedno nepovoljno dejstvo, a to je izazivanje kisele reakcije u telu? Mnogi lekari i nutricionisti smatraju da upravo to kiselo okruženje u tkivima nakon dugotrajnog uzimanja nezdravih namirnica izaziva mnoge bolesti, uključujući i rak. Naše je telo blago alkalno, tj. bazno, i takva je pH vrednost optimalna za održavanje zdravlja.

Iako ova postavka nije nova, posebno je popularizovana u prvoj deceniji ovog veka kada se u svetu otvaraju i mnoge klinike koje leče upravo ishranom većinski sastavljenom od alkalnih namirnica, među kojima je najvažnije zeleno lisnato povrće, neke vrste voća poput: limuna, limete, kivija, ananasa, dinje i lubenice, kao i alge i sl.

Iako neke namirnice imaju kiseo ukus, one mogu imati alkalno dejstvo na telo, na primer limun. S druge strane, iako je, na primer, šećer slatkog ukusa, on će izazvati kiselu reakciju u telu. Zato nam ukus ne može pomoći u određivanju pH vrednosti hrane.

Gotovo se sve što pojedemo vari, a u ostacima hrane nakon varenja mogu se izmeriti pH vrednosti i tako odrediti hemijska reakcija na hranu koju smo pojeli. Nakon konzumiranja može se meriti i pH tela. PH je skraćenica za potential of hydrogen, količinu jona vodonika koje ima neka supstanca, a ona indicira kiselost ili baznost, u ovom slučaju neke namirnice, što se meri na skali od 0 do 14. Kada je vrednost 7, znači da je reč o neutralnoj namirnici, sve niže od 7 je kiselo, a ono iznad 7 je alkalno. Drugim rečima, što je niža pH vrednost, to je hrana kiselija.

Mnoge vrste voća i povrća su pre nego što ih pojedemo kisele, ali posle varenja njihov pH poraste, i to zahvaljujući kalijumu kojim obiluju, a on je visokobazan. Nasuprot tome, većina mesa i mlečnih proizvoda pre nego što uđe u telo je alkalna, ali posle varenja pH vrednost opada, i to zahvaljujući njihovom visokom proteinskom udelu. Proteini se  razlažu na aminokiseline koje zakiseljavaju organizam. Iako se testiranje urina i pljuvačke može obaviti uz pomoć pH traka, njihovo očitavanje može biti lažno.

Naime, ako pojedemo veliku količinu mesa, traka može da pokaže da je urin alkalan samo zato što će telo otpustiti veliku količinu kalcijuma koji će neutralizovati kiselo dejstvo. Zato umesto da se opterećujete merenjem pH vrednosti , radije prilagodite životni stil tako da u njega uključite vežbanje, unosite  20 posto kisele i 80 posto alkalne hrane, vodite računa o glikemijskom indeksu i glikemijskom opterećenju hrane i pijte dovoljno vode“.

Od vitalne važnosti za održavanje baznosti tela, tj. za uravnoteženost pH vrednosti, je dovoljan unos vode. Unos vode podjednako je važan kao i izbor hrane. Naše telo čini 70 posto vode, dok je krv 94 posto voda, što je pokazatelj njene važnosti za organizam. treba izbegavatiaromatizovanu vodu koja može da sadrži veštačke zaslađivače koja ne samo da će poremetiti zdravi pH tela, nego su i dokazano kancerogena.

Acidoza, tj. prevelika kiselost organizma, dugoročno slabi zdravlje, uzrokuje manjak energije, usporava rad organizma i uzrokuje probleme s prekomernom težinom.

„Pogođeno acidozom, telo gubi esencijalne minerale poput kalcijuma, magnezijuma i kalijuma zato što otpuštanjem baš tih minerala pokušava da neutralizuje negativno dejstvo kiselina i uspostavi pH ravnotežu. Unutrašnji organi poput bubrega, pluća i nadbubrežnih žlezda imaju važnu ulogu u održavanju zdravog pH nivoa tela i zato je važno podržati njihovo funkcioniranje unosom alkalne hrane.

Time oslobađamo telo opterećenja koja stvaraju kiseli ostaci i oslobađamo energiju za važne telesne procese koji nas čine zdravim i energičnim.“

Iako nema mnogo istraživanja koja su isključivo testirala delovanje baznih namirnica na zdravlje, posredno je dokazana njihova važnost u ishrani. Naime, budući da konzumiranje kisele hrane crpi kalcijum iz organizama, takva ishrana može da pogoduje razvoju osteoporoze. Ako se neka bolest već pojavila, bez obzira na to da li je uzrokovana dugoročnim zakiseljavanjem tkiva ili ne, povećan unos alkalnih namirnica može da pomogne u lečenju.

Osim spomenute osteoporoze, bazne namirnice pomoći će kod osteoartritisa, karcinoma, i to naročito dojke, prostate i debelog creva, kod bubrežnih kamenaca i tegoba probavnog sistema poput gastritisa, kod umora, konstipacije, depresije, gihta, žučnih kamenaca, dijabetesa, nesanice, ateroskleroze, povišenog holesterola.

 Namirnice poput đumbira, blitve, heljde i bobičastog voća, koje imaju antikancerogeno delovanje i koje pomažu kad je karcinom dijagnostikovan, ujedno i alkalne namirnice. S druge strane, meso, mesni proizvodi, prevelik unos mleka i mlečnih prerađevina faktor su rizika kod različitih vrsta karcinoma pa se zato , kad se dijagnostikuje tumor, pacijentima preporučuje ukidanje ili smanjivanje unosa takve kisele hrane, naročito ako sadrži antibiotike i hormon rasta.

Svakog dana trebalo bi da jedemo raznoliko kako bismo imali uravnotežen vitaminsko-mineralni status i kako bismo smanjili potrebu za unosom raznih suplemenata. Svesni stresnog vremena u kom živimo i znajući da se voće i povrće danas ne uzgaja kao pre npr. 40 godina, mnogi od nas odlučuju se za vitaminsko-mineralne suplemenate , što nikako nije zdravo . Voće i povrće  odnosno vitamine i minerale treba uzimati  u prirodnom obliku .U tom je slučaju važno  znati da je vitamine najbolje uzeti ujutro, jer nam osiguravaju vitalnost, a minerale predveče jer osiguravaju smirenost ( vitamine i minerale iz prirodnih namirnica ) .

U poslednje vreme sve je popularnije konzumiranje sirove hrane koja ima alkalniji pH od kuvanih namirnica. Njome se povećava unos biljnih vlakana, kalijuma, a smanjuje unos soli, što je sve presudno u sprečavanju karcinoma i kardiovaskularnih bolesti. Isključivo konzumiranje sirovih namirnica zahteva dobru informisanost i planiranje.