Razbijanje mita! Da li je sirova veganska hrana idealna za čoveka danas?

Mnogi pobornici sirove biljne ishrane (raw vegan) danas će vam reći da je najzdravija ishrana samo sirova biljna hrana. Sirovi vegani su ponajviše fruterijanci (osobe koje uglavnom jedu voće). Mada tu ima dosta podela (neću se baviti time u ovom kratkom izlaganju). Uglavnom fruterijanci mogu biti i na ishrani 80/10/10 koja je 80% voće, 10% orašasti plodovi ili semenke i 10% čini povrće. Ova ishrana se još i zove nisko masna, zbog minimalnog sadržaja masti iz orašastih plodova i semenki. Inače u ishrani postoji podela na hranu biljnog porekla koju voće i povrće. Ova podela ima podpodele, a to je voće koje čine: voće, žitarice, orašasti plodovi, semenke. Povrće: povrće i mahunarke. Ono što se ne koristi kod fruterijanske ishrane su lekovite biljke. Promoteri takve ishrane misle da je sasvim dovoljno da bi čovek bio zdrav da jede samo to za šta se oni zalažu. Međutim, nauka to ne potvrđuje.
Početkom 19 veka pronalaskom proteina i saznanjem da su oni gradivni elementi ljudskog tela nastaje čuveni proteinski mit i sve veća popularizacija mesa i mleka (mlečnih prerađevina). Naravno ovo otkriće je najviše iskoristila industrija hrane i multikompanije za bogaćenje. Čuveni krug čine: hrana, lekovi, bolest=smrt. Ovaj metod odgovara multikompanijama koje su povezane zbog svojih interesa koji su zajednički. Možda će sada neko da se pita gde ode ovaj čovek? Što skreće sa teme? Sve ovo je jedna vrsta mozaika koja treba da se složi u vašoj glavi, naravno ukoliko to želite. Postoji nekoliko nedostataka sirovih vegana. Evo nekih od njih:
1. Termoregulacija (je sposobnost organizma da održava telesnu temperaturu u optimalnim granicama i jedan od aspekata procesa homeostaze).
2. Nedovoljan unos proteina (što dovodi do mršavljenja) u nekim slučajevima do anoreksije. Kada organizam nema dovoljan unos proteina on vremenom počine da koristi (troši) tkiva i mišiće.
3. Nedostatak B12 vitamina, koji učestvuje izmeđuostalog kod stvaranja ćelija. Njegov manjak može prouzrokovati razna oboljenja i na kraju dovesti do smrti.
4. Slaba apsorcija D vitamina (ovde se najviše misli na ljude koji žive u hladnijim krajevima). Osobe koje žive na krajevima ili mestima gde je su temperature visoke, takođe i UV zračenje ne moraju imati problem sa D vitaminom.
Napomena: ovo je na brzinu pisan tekst, tako da se može desiti da sam nešto i zaboravio.

Pobornici fruterijanstva ili ti jednog oblika sirovog veganstva često navode primere iz prirode kako određene životinje u prirodi “nikada” nisu bolesne i da smo mi ljudi najsličniji biljojedima. To površno jeste tačno, ali ako bi ulazili u detalje i nije baš. To što smo slični ne znači da smo isti.
Fruterijanci veruju da su ljudi nastali od majmuna (bar to veruje većina i njeni osnivači). Što samim tim negira Boga kao Stvoritelja! Tačno je da je čovek najsličniji genetski sa majmunima (samo je 200 gena razlika). Tako da ne treba da čudi što je sotona upotrebio baš majmune da opravda teoriju evolicije. Iako imamo dosta genetske i mentalne sličnosti sa majmunima i drugim životinjama ne znači da smo evolucijom nastali od njih. Naprotiv to znači da je Tvorac isti. Od ljudi koji veruju u teoriju evolucije, a bave se ishranom možemo čuti razna poređenja da mi treba da jedemo isto što i majmuni ili neke druge životinje. Gradja i funkcija unutrasnjih organa kao i njihova biohemija pokazuje da ne možemo jesti sve što jedu majmuni ili kako neki kažu konji (ako hoćete da budete jaki kao konji, jedite isto što jedu i konji). Majmuni jedu voće, lišće, cvetove, korenje, insekte.
Majmuni u ishrani unose i proteine koje unose najviše iz (insekata), a kao što vidite jedu i lekovite biljke (cveće, lišće i korenje). Tako da ona priča da mi ljudi treba da jedemo isto što i majmuni brzo pada u vodu za malo bolje informisane. Čitaj (oni koji znaju šta stvarno jedu majmuni). Ima tu i drugih razlika što se tiče anatomije (majmuni imaju dvodelini želudac, kao recimo krava). Zbog dvodelnog želudca majmuni mogu da vare vlakna, što ljudi ne mogu. Ljudima u ishrani vlakna služe kako bi se hrana što bolje svarila, jer učestvuju u procesu varenja (razgradnje hrane na mikroelemente). Majmuni zbog dvodelnog dela želudca i drugačije biohemije i ne treba da jedu hranu bogatu proteinima jer zbog takve vrste ishrane može doći do raznih oboljenja (najčešće ešerihije) kasnije i druge (iste od kojih i ljudi boluju). Eto veoma brzo smo razbili koncept fruterijanstva kao najzdravije ishrane. Pa sad ko hoće da veruje i dalje da je to najzdravija ishrana neka nastavi, ali na svoju odgovornost.
Konačno smo došli do zagovornika da se žitarice mogu jesti sirove. Istina je mogu. A da li se mogu apsorbovati i koliko iskoristiti to ćemo da vidimo. Zapamtite jedno pravilo ukoliko hrana koja uđe na usta ne promeni svoju formu, boju, izgled i teksturu ona nije svarena (razgrađena u dovoljnoj meri). Opšte je poznato da se lan jede mleven (on spada u semenke koje se mogu jesti sirove) jer drugačije se ne može apsorbovati i učiniti one benefite zbog kojih se jede. Kakva je svrha ako se nešto jede, a nema svrhu??? Jednostavan eksperiment je kada pojedete sirove (nabubrele u vodi) žitarice je da pogledate u vašu stolicu i videćete žitarice u istom obliku u kom ste ih i uneli. Ono što je takođe zanimljivo je da kada imate jedan takav obrok stolica pluta po vodi! Znate li zašto? Zato što su to nesvarena vlakna! Zato se namirnice koje u sebi imaju nesvarljiva vlakna (žitarice, mahunarke) trebaju kuvati. Jedino zašto je dobro jesti nabubrele žitarice je ukoliko želite da smršate ili očistite creva, za to su stvarno dobre. Dosta ljudi koji se dugo godina hrane sirovo ističu kako se osećaju fantastično i da prelaskom na sirovu hranu osećaju mnoge benefite. Istina ima dosta benefita, ali kao što smo videli to nije hrana za ljude. Dosta njih napominje da nakon što posle sirove ishrane probaju nešto kuvano to im je teško za stomak i da se mogu javiti nadutost i bol u stomaku. To se dešava jer se telo čoveka prilagođava, a i vremenom osobe koje jedu isključivo sirovu hranu njihova želudačna kiselina slabi i manje se luči. I to je razlog žašto se javlja bol i nadutost. Posle nekoliko dana ili meseci organizam i hormoni se vrate u normalu i samim tim i želudačna kiselina. Još jedan dokaz je da osobe koje jedu sirove žitarice ne mogu da dobiju na kilaži i to je znak da se one slabo apsorbuju u telo.
Da li smo mi konji pa da pasemo travu i jedemo sirove žitarice? Anatomija i fizionomija kaže da nismo, neki “eksperti” kažu da jesmo. Kome da verujete? Ako su vas učili u školi da je 4+4=8 onda je to valjda tako? Danas postoje učitelji koji uče da to nije baš tako. Kao prvo konji ne treba da jednu žitarice (osim nekih divljih žitarica) koje nemaju toliko količinu proteina kao današnji hibridi. Kada konje hrane žitaricama oni najčešće (do 36%) oboljevaju od kolike. To je bolesti koja svoj uzrok ima u tome što konj dobije zatvor i nakon toga mu se upali sluzokoža creva. Ovo je ukratko. Ovo je za konja veoma bolno i konj se uznemiri kada dobije napad. Veoma često se desi da konj umre zbog ovoga. Ako se ne reaguje pravovremeno. Konji najčešće jedu travu, lekovito bilje i ponekad neko lišće (što spada u lekovito bilje).
Konj je biljojed ali zbog svoje specifične anatomije organa i funkcije njegovo meso nije za ljudsku upotrebu. Što jasno stoji u (3.Mojsijevoj 11:1-8). Ono što treba zapaziti je da konji, ovce, krave, majmuni ne mogu da vare skrobove, a čovek to može. Unutrašnja građa konja je kao kod svih neparnoprstaša, fermentacija hrane kod konja odvija se tek u crevima, što znači da se i najveći deo probave odvija u crevima. Želudac im je, za razliku od preživača, uvek jednostavno građen sa samo jednom komorom. Fermentacija se odvija u vrlo velikom slepom crevu (zapremina slepog creva može biti do 90 litara) i u do 4 metra dugom pravom debelom crevu (Colon). Ukupno, probavni sustav konja može biti dug do 26 metara.
Postoje i osobe koje žele senzaciju i popularnost i takvi su najčešće promoteri ovih ekstremnih ideja ishrane. Mnogi promoteri ovakve ishrane i sami nisu na 100% sirovoj biljnoj hrani. Iako to nikad javno neće priznati (a neke sam i lično viđao po pekarama da jedu burek). Važno je napomenuti da su promoteri ove vrste ishrane uglavnom budisti i hinduisti (istočnjačke religije). To i ne čudi da oni promovišu ovu vrstu ishrane, ono što je tu čudno je da se hrišćani precaju na ovakve eksperte. Zaista prevarava je suptilna jer je pomešana sa mnogo istine. Ono što prati fruterijance i sirovojedce je da jedu velike količine hrane (2 do 3 kg u obroku). Što dovodi do povećanja želudca i creva. Što nikako nije zdravo.
Napomena: Kada je osoba bolesna ili gojazna ova vrsta istine je najbolja, ali to traje samo neki određeni period.

Ishrana je za neke postala religija. Zna se da hrana nije religija, ali danas se neke vrste ishrane promovišu kao da nam spasenje ili duhovnost zavisi od toga da li ćemo biti sirovojedci. To govori samo jedno, a to je da ljudi nisu upoznali Isusa i njegovu radosnu vest jevanđelja.

Da rezimiram, Bog je ljudima pre pada u greh dao da jedu: „Evo, dajem vam sve bilje koje nosi seme po svoj zemlji, i sve drveće s plodovima u kojima je seme. Neka vam to bude za hranu. (1. Moj 1:29). Životinjama je pre čovekovog pada dao da jedu: A svim divljim životinjama zemaljskim i svim stvorenjima koja lete po nebesima i svim živim dušama što se miču po zemlji dao sam za hranu svo zeleno bilje.” I bilo je tako. (1. Moj 1:30). Pod zeleno bilje ne spada samo trava nego sve lekovito bilje koje je jestivo. Padom u greh dešavaju se velike promene na zemlji (zemlja neka je prokleta zbog tebe 1.Moj 3:17) i ceo ambijent polako počine da se menja (Trnje i korov će ti rasti 1.Moj 3:18). Nakon pada Bog ljudima kao dar milosti daje da jedu poljsko bilje (a ti ćeš jesti poljsko bilje 1.Moj 3:18) koja je životinjama služila za hranu, znači Bog uvodi lekovite biljke kao dopunu. Mi to danas zovemo lekovi iz Božije bašte. Mi treba da jedemo što više sirove hrane i u to nema sumnje, ali to ne treba da bude fanatizam kako neki promovišu. Idealna hrana ne postoji, ljudi su pogođeni grehom samim tim i cela planeta zemlja. Tvorac zla na ovoj planeti želi da nam stvori “idealan” ambijent za život, ali to nije moguće uz sve njegove napore. Silu koju ima istina oslobađa svakog čoveka koji to istinski želi. Dobar je i pravedan Gospod. Zato pravom putu grešnike uči. Krotke će uputiti da žive po zakonu njegovom, učiće krotke putu svome. Sve su staze Gospodnje ljubav i istina, za one koji se drže saveza njegovog i opomena njegovih.

Tekst pisao:
Nikola Šavija osnivač Centra za originalnu medicinu