Pušači koji ne puše

Pasivno pušenje ili izloženost duvanskom dimu, nije samo smetnja nego i opasnost

Pušenjem su ugrožene i osobe koje ne puše ali žive s pušačima ili provode vreme u njihovoj blizini. To su tzv „pasivni“ ili „prisilni“ pušači, ili “pušači po nevolji“. “ Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, među šest miliona ljudi koji umiru zbog pušenja tokom jedne godine, 700.000 je pasivnih pušača.

Dim cigarete ostaje u vazduhu prostorije sledećih osam sati.

Naime, dim cigarete je kombinacija glavne struje dima (dim kojeg udiše pušač), i bočne struje dima (dim koji s vrška cigarete koja gori odlazi u atmosferu) i dima iz druge ruke (second hand smoke), sastavljenog od dima što ga je pušač izdahnuo i bočne struje dima. Dim iz bočne struje je takođe štetan u dužem vremenskom periodu. Izlaganje dimu iz glavne struje se završava kada pušač ugasi svoju cigaretu, ali dim iz bočne struje može da ostane u vazduhu – utičući i na pušače i na nepušače sve dok se oni nalaze u prostoriji u kojoj se pušilo.

Postoji nekoliko faktora koji utiču na količinu dima iz bočne struje kojoj je nepušač izložen. Pre svega to je:

  1. Temperatura vazduha u prostoriji u kojoj se puši
  2. Vlažnost
  3. Ventilacija sobe, automobila ili drugog prostora gde se puši
  4. Veličina prostorije
  5. Broj pušača u prostoriji

Duvanski dim iz okoline smesa je bočne struje dima s gorućeg kraja cigarete i dima što ga izdiše pušač nakon inhalacije u svoja pluća. Upravo ta struja može biti još pogubnija za zdravlje, jer se supstance duvanskog dima promene nakon sagorevanja duvana i kontakta s enzimima ljudskih tkiva. Drugim rečima, neke hemikalije iz duvanskog dima postaju kancerogenije kad ih pušač izdahne iz pluća u okolni vazduh. Taj vazduh onda zajedno udišu i pušači i nepušači.

Taj takozvani dim iz druge ruke napada i pušače a posebno nepušače i štetniji je od dima iz glavne struje jer sadrži produkte razlaganja nikotina, 3-5 puta veću količinu ugljen monoksida, 8-11 puta veću količinu ugljen dioksida, 5–10 puta veću količinu kancerogenog benzena, 15–30 puta veću količinu nikla koji je takođe kancerogen, 30 puta veću količinu 2-naftilamina i 31 put veću količinu 4–aminobifenila, s napomenom da su  poslednja dva jedinjenja kancerogena.

Količina ovih hemikalija u vazduhu može biti različita u zavisnosti da li potiču iz glavne struje duvanskog dima ili bočne. Ta razlika nastaje zbog  nepotpunog sagorevanja duvana, što dovodi do veće koncentracije ugljen monoksida, 2-naftilamina, 4-aminobifenila i N-nitrosodimetilamina u hemijskim supstancama nego što je to slučaj kod pušača.

Izloženost duvanskom dimu se može meriti testiranjem pljuvačke (salive) , urina ili krvi na produkte razlaganja nikotina. Najčešće se određuje koncentracija kotinina. Kotinin se stvara kada se inhalirani nikotin iz duvanskog dima razloži u telu.

U jedanom od zaključaka istraživanja (evaluacija neobjavljenih istraživanja od strane kompanije Philip Morris) stoji da je:
– Dim iz bočne struje bio 4 puta otrovniji  po ukupnom broju čestica
– Dim iz bočne struje bio 3 puta otrovniji po gramu emitovanog dima (po težini)
– Dim iz bočne struje bio bio 2 do 6 puta kancerogeniji

Dim koji ostaje nakon što se cigara ugasi zovemo duvanski dim iz okoline (environmental tobacco smoke – ETS). Dim od cigarete ostaje u vazduhu prostorije narednih osam sati.

Postoje opsežni, naučno provereni statistički podaci o zdravstvenim posledicama koje trpe nepušači zbog udisanja duvanskog dima iz druge ruke, pogotovo ako duže vreme borave u zatvorenim prostorijama sa pušačima.

Konobar nepušač u kafiću punom dima udahne za osam sati radnog vremena količinu dima kao da je popušio 36 cigareta. Na svake četiri popušene cigarete u zajedničkoj prostoriji, pasivni pušač dobija količinu štetnih sastojaka dima cigareta kao da je sam popušio jednu cigaretu. Duvanski dim iz okoline sadrži više gasovitih sastojaka, a manje čvrstih čestica, nego dim što ga inhalira sam pušač iz glavne struje  dima.

Američko udruženje pulmologa smatra da dim iz bočne struje može biti opasniji iz dva razloga: koncentracija hemikalija je veća (pošto sagorevaju  na nižim temperaturama) a i čvrste čestice u dimu su manje pa lakše ulaze i prodiru u tkiva u našem telu.

Merenja su pokazala da su i na otvorenom prostoru nepušači na riziku da budu izloženi duvanskom dimu. Nivo sekundarnog duvanskog dima na otvorenom varira i  zavisi od udaljenosti osobe koja ne puši od pušača. Udaljenost veća od 2 metra, generalno smanjuje opasnost od direktne izloženosti duvanskom dimu.

Ako pušite, morate biti svesni da zbog vašeg pušenja ne stradate samo vi, već štetite i svojim najbližima u domu, na poslu ili nekom drugom mestu.

Podela prostora na pušačku i nepušačku zonu a bez fizičke pregrade, otvaranje prozora ili korišćenje filtera za vazduh neće zaštititi ljude od izloženosti duvanskom dimu.

Nepostoji dozvoljeni nivo izloženosti duvanskom dimu koji nije štetan; čak i kratkotrajna izloženost većim koncentracijama duvanskog dima može biti štetna za zdravlje.

Postoji i pušenje iz treće ruke

Nakon što dim nestane vizuelno, da li je rizik nestao? Na primer, ako uđete u sobu u kojoj je neko pušio pre nekoliko dana ili nekoliko nedelja, da li postoji opasnost? Niko nije siguran koliki je to problem, ali ono što je skriveno to je “ dim iz treće ruke „. Mnogi istraživači ukazuju i na ovu opasnost.

Neke od toksičnih čestica prisutnih u duvanskom dimu (kao što su arsenik i cijanid) ostaju u prostoriji u kojoj je neko pušio u dužem vremenskom periodu. Ovo može predstavljati problem. Pomenute čestice lepe se za dlaku kućnih ljubimaca a onda im mi mazimo, ili mi direktno dolazimo u kontakt preko nameštaja. Toksini mogu da se apsorbuju preko kože. Takođe u postupku koji se naziva off-gasifikacija ove čestice mogu ponovo da se nađu u vazduhu u prostoriji.

Sigurno je da je „dim iz treće ruke“ znatno manje opasan od dima iz sredine u kojoj se puši  ali sve dok ne saznamo više, izbegavanje „dima iz treće ruke“ možda i nije loša ideja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *