Posledice fizičke neaktivnosti

– Povećanje opasnosti od pojave infarkta srca i do 50%.
– Povećanje opasnosti od pojave moždanog udara do 50%.
– Povećanje mogućnosti oboljevanja od povišenog krvnog pritiska za 30%.
– Češće oboljevanje od šećerne bolesti tipa II za 20-60%.
– Povišenje »lošeg« LDL holesterola, a sniženje »dobrog« HDL holesterola.
– Prekomerna telesna težina i gojaznost. U jednom satu brzog hodanja može se potrošiti do 420kcal (toliko kalorija ima u 6-7 kriški belog hleba). Fizički aktivni pojedinci imaju 50% manji rizik da postanu gojazni.
– Smanjenje kvaliteta života i smanjena izdržljivost i samostalnost. Vežbanjem čovek može, statistički gledano, da produži svoju samostalnost za 10-20 godina.
– Smanjenje telesne snage i ubrzan proces starenja.
– Veća učestalost problema karakterističnih za koštano-mišićni sistem, kao što su bolovi u leđima (u preko 80% slučajeva prouzrokovani su slabim ili neelastičnim mišićima), u vratu i ramenom pojasu, i pogoršanje koordinacije pokreta.
– Povećanje opasnosti od nastajanja osteoporoze, kao i njeno ubrzano širenje, a time i učestaliji posledični prelomi kostiju za 30%.
– Slabljenje imuniteta.
– Učestalije upale gornjih disajnih puteva.
– Usporavanje probave.
– Povećan rizik oboljevanja od raka na debelom crevu za 40-50%.
– Povećan rizik od pojave raka na dojci za 30%.
– Učestaliji hronični umor.
– Veći emocionalni stres, češća anksioznost, nesigurnost, strepnje, depresije, lošije raspoloženje i opšte psihičko stanje.
– Lošiji izgled, nepravilnije držanje i samim tim negativnija slika o sebi.
– Učestalije i jače glavobolje.
– Gubitak osećaja zadovoljstva i udobnosti, kao i manja bistrina uma.
– Učestalija pojava zavisnosti od droga i pušenja u porodicama koje se ne bave nikakvom fizičkom aktivnošću.

Loading