Istinita priča o “zmijskom ulju”

Ima jedna interesantna priča u vezi sa Ehinaceom. Naime, krajem 18.veka živeo je neki čovek po imenu Džozef Mejer iz Pouni Sitija, u Nebraski. Iz karavana je prodavao razne stvari, među kojima je bio i alkoholni tonik od korena biljke iz Kanzasa. Recept je dobio od svojih prijatelja Indijanaca. Napravio je tonik, stavio ga u flašu i prodavao kao lek za sve bolesti.

Na zapad je putovao svojim karavanom prodavajući taj tonik. Postao je zbog toga veoma poznat i kao lekar i kao zabavljač. Da bi dokazao efikasnost svog proizvoda, puštao je da ga zvečarka ujede pred svima. I nikad se nije otrovao od toga.

Odatle potiče izraz „prodavac zmijskog ulja”. On je tvrdio, a tako je i izgledalo, da se radilo o leku za sve, od ujeda besnog psa do raznih vrsta zaraza.

Pred kraj 19. veka odlučio je da sazna kakva je to biljka koju je dobio, te je tonik odneo profesoru Kingu – jednom od najpoznatijih američkih lekara tog doba i autoru čuvene „Kingove američke farmakopeje”.

Profesor King se samo nasmejao na takav zahtev, stavio flašu zmijskog ulja ispod klupe kod svoje kuće, a Džozefu odgovorio da mora da je lud čim je pomislio da se identitet biljke može utvrditi iz flaše koju je dao.

Rekao mu je da mu pošalje celu biljku u njegovu laboratoriju. U isto vreme, supruga profesora Kinga je umirala od raka. Stanje se nije poboljšavalo, uprkos svemu što je pokušavao da uradi. Njegovi prijatelji i kolege, naročito braća Lojd iz Sinsinatija u Ohaju, napravili su mu za to vreme najkvalitetniji i najefikasniji biljni preparat u Americi. Ali, ni to nije moglo pomoći Kingovoj supruzi. Umirala je.

Džozef Mejer je poslao celu biljku profesoru Kingu, koju je ovaj stavio negde sa strane. Nekoliko meseci kasnije, njegova supruga se u potpunosti izlečila od raka. Naravno, King je bio presrećan. Rekao joj je kako mu je drago što su njegovi medicinski saveti i lekovi konačno dali rezultate. Ali kada mu je ona rekla da je sa upotrebom tih lekova i njegovih medicinskih saveta prestala još pre par meseci, i da je koristila ovo „zmijsko ulje”, on je ostao šokiran.

U to doba nije bilo nikakvih preparata od ehinacee, niti je medicina znala za njega. U roku od dve godine, postao je najčešće upotrebljavan tonik američkih lekara. Sa njegovom je upotrebom prestalo kada je Američko medicinsko udruženje odbacilo prirodnu medicinu i oduzelo posao lekarima prirodne medicine, njih 20.000 je ostalo bez posla.

Izvor: Knjiga „Lečenje neizlečivih bolesti” – dr Ričard Šulc

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.