Hrana protiv tuge, napetosti i besa

Sa svih strana smo zatrpani dijetama, ali nijednoj od njih nije primarni cilj nahraniti naš mozak; sve se te dijete bave sabiranjem kalorija ili analizom sastava namirnica.

Četiri osnovne emocije

Ako nam je ishrana siromašna supstancama koje su odgovorne za sintezu određenog neurotransmitera, jasno je da će i emocija koju taj neurotransmiter podržava biti slabija.

– Postoje četiri osnovne ljudske emocije: sreća, napetost, tuga i ljutnja, za koje su najodgovorniji neurotransmiteri: dopamin, noradrenalin, serotonin i GABA. Zbog toga je i hrana podeljena u četiri grupe, zavisno o vrsti neurotransmitera koji stvara u mozgu, i još jednu – petu grupu, koja ima najveću vrednost jer su te namirnice dobrodošle u bilo koje doba i za vreme trajanja bilo koje emocije.

U prvu grupu spadaju namirnice koje daju mogućnost lakše i brže sinteze dopamina u mozgu, neurotransmitera koji je svojevrsni stabilizator te uspostavlja harmoniju u mozgu. Ove namirnice možemo nazvati i “srećofilnima”, jer za njima posežemo kada smo sretni. U njih spadaju voće i povrće, te nema slađa i delotvornija deserta za produžetak emocije sreće od npr. banana i jagoda.

Povrće je bogat izvor zaštitnih supstanci kao što su minerali i vitamini koji potpomažu sve hemijske procese i omogućuju oporavak organizma za nove cikluse emocija koji se neprestano izmenjuju. Paradajz, jabuka, borovnica, trešnja ili šljiva posebno su zdrave za naše telo, a kada su zdrave za telo, sasvim sigurno imaju i poželjan učinak na naš duh, odnosno, donose nam vedrinu i optimističan pogled na život.

“Anksiofilne namirnice”

Druga grupa namirnica potiče sintezu noradrenalina, neurotransmitera odgovornog za energetski učinak, pa nam daju volju, polet, teraju nas na aktivnost te ih je potrebno konzumirati u stanju napetosti ili bezvoljnosti. Među “anksiobofilne” namirnice spadaju namirnice pretežno proteinskog tipa kao što su soja i leće. Crveno meso kao što je divljač i govedina ima jači adrenalinski učinak i ako se s njima pretera, može potaknuti i nastanak agresivnog ponašanja ili besa. Bolji je odabir proteinske namirnice, kao što su mahunarke, jer u sastavu ima više proteina koji je polazna stanica i za sintezu serotonina uz noradrenalin pa dobijamo sinergički učinak na bolje raspoloženje i otklanjanje bezvoljnosti.

Treća grupa ili namirnice serotoninskog tipa su one koje su ishodišna supstanca za nastanak serotonina kojeg se naziva i hormonom sreće. Ovde spadaju žitarice, masnoće i slatkiši, koji se mogu nazvati “tugofilne” namirnice, jer za njima instinktivno posežemo u stanjima tuge. Četvrta grupa ili namirnice GABA, tipa su ishodišne tvari za nastanak neurotransmitera koji je svojim blagotvornim delovanjem dobrodošao kod emocije besa. U “ljutofilne” namirnice spadaju mlečni proizvodi; kao što je jogurt..

Nadalje, peti element čine voda, semenke, i šargarepa i oni su uvek dobrodošli u ishrani. Voda je namirnica koja se ne sme ograničavati, a idealna je količina 1,5 do 2 l dnevno. Bez obzira na emocije, vodu je potrebno piti, jer ona spada u univerzalne namirnice od koje je uz masnoće, građen naš mozak. Semenke su pune zdravih, nezasićenih masnih kiselina u kojima su otopljeni vredni vitamini, potrebni za rast i regeneraciju naših reproduktivnih organa, ali je još važnije njihovo delovanje na obnovu i funkcioniranje ćelija mozga, a šargarepa je namirnica koja ima nula posto masnoća, i uz njenu lekovitost, čini je jedinstvenom u sposobnosti detoksikacije, jer u sebe upija otrove iz našeg probavnog sistema.

Loading