Brza hrana – brza smrt

Moderan način života urbanog čoveka nije doneo napredak, već stvara nezdravog, “kilavog” pojedinca. Ovim rečima naš poznati etnolog Dragomir Antonić objašnjava tipičnog Beograđanina, rasutog između stresa, obaveza, dugova i takozvane “brze hrane”.
Tumačeći nezadovoljstvo mnogih Beograđana modernim životom, Antonić kaže kako su nova vremena stvorila jedinku koja je i fizički i duhovno nesposobna za promene i lako podnošenje nevolje.
– Često slušamo kukanje – dodaje Antonić.- Modernom čoveku je ili hladno, ili vruće, ili mu ne radi lift a on, jadan, mora peške na treći sprat, a ne daj bože da ne radi gradski prevoz pa mora ceo kilometar da pešači. Današnji čovek više nema nikakve veze sa svojim pretkom od pre 150 godina koji je bio žilav i vitalan. Pogledajte samo broj debelih! Gojazni su preplavili grad, a moram da priznam da i sam spadam u tu kategoriju.

– Uvođenjem modernih svetskih trendova promenili smo i način ishrane – dodaje Antonić. – Na svakom koraku su pekare, pljeskavice i viršle. Dakle, testo i meso “za poneti”. A onda trk niz ulicu punih usta. Danas uživamo u onome što je nekada bilo nezamislivo.
Nekada su, seća se naš sagovornik, majke najoštrije branile deci da sa kriškom hleba i masti izađu na ulicu. To je bila sramota. A nije ni zdravo ni pametno. Dakle, prvo jedi, pa onda idi napolje.
– Danas se potpuno izgubio odnos kulture u ishrani – podseća naš sagovornik.- Na primer, molitva pre obroka ima i duhovnu, ali i praktičnu dimenziju. Osim obraćanja Bogu, molitva smiruje čoveka, pa ovaj ne prione na jelo zadihan i umoran.
Najzad, Antonić ističe i svoj “omiljeni” dokumentarni film “28 dana u Mekdonaldsu”. Kako kaže, istraživači su pokušali četiri pune nedelje da se hrane u ovom restoranu brze hrane tri puta dnevno. Uz strogu kontrolu lekara jedva su izdržali četiri nedelje jer im je dramatično skočio holesterol i počeli su ozbiljno da ugrožavaju zdravlje.