Blaga fizička aktivnost poboljšava funkciju memorije

Istraživači su otkrili da čak i vrlo lagani treninzi mogu povećati povezanost između delova mozga koji su odgovorni za formiranje i skladištenje memorije.

U stidiji 36 zdravih mladih odraslih ljudi, istraživači su otkrili da jedan preiod od 10 minuta blagog napora može dati značajne kognitivne koristi. Koristeći funkcionalnu magnetnu rezonanci visoke rezolucije, tim je pregledao mozak ispitanika ubrzo nakon vežbanja i video bolju povezanost između hipokampalnog režanja i kortikalnih područja povezanih s detaljnom obradom memorije.

Hipokampus je kritičan za stvaranje novih sećanja, to je jedan od prvih regiona mozga koji se pogoršava kako postajemo stariji, i mnogo ozbiljnije kod Alchajmerove bolesti, rekao je suvoditelj projekta Majkl Jasa (Michael Yassa), profesor UCI-a. Poboljšanje funkcije hipokampusa ima mnogo obećanja za poboljšanje memorije u svakodnevnom postavkama.

Neuroznanstvenici su otkrili da nivo pojačane povezanosti predviđa stepen poboljšanja prisećanja.

Yassa, direktor UCI-jevog Centra za neurobiologiju učenja i pamćenja i nedavno pokrenuta UCI, rekao je da, iako su prethodna istraživanja bila usredsređena na način na koji vežba promoviše stvaranje novih moždanih ćelija u regionima pamćenja, ova nova studija pokazuje neposredni uticaj. Ojačana komunikacija između delova mozga koji su fokusirani na memoriju.

“Ne odbacujemo mogućnost da se rađaju nove ćelije, ali to je proces koji traje malo duže da bi se razvio”, rekao je on. “Ono što smo primetili je da su svi 10-minutni periodi vežbi pokazali rezultate odmah nakon toga”.

Malo fizičke aktivnosti može ići daleko, naglasio je Jasa. “Ohrabrujuće je videti više ljudi koji prate svoje navike vežbanja – prateći broj koraka koje poduzimaju, na primer, rekao je on. “Čak i kratke pauze za hodanje tokom dana mogu imati značajne efekte na poboljšanje pamćenja i učenja”.

Yassa i njegove kolege u UCI-ju i na Univerzitetu u Cukubi proširuju ovaj vid istraživanja tako što testiraju starije odrasle osobe koje su izložene većem riziku od mentalnog oštećenja povezanog sa starošću i provodeći dugoročne intervencije kako bi ustanovile da li su redovne, kratke, lagane vežbe obaveljene dnevno tokom nekoliko nedelja ili meseci i kakav mogu imati pozitivan uticaj na strukturu i funkciju mozga kod ovih subjekata. Jasa i njegov tim promenili su sopstvene navike u laboratoriji. „Trudim se da s vremena na vreme održavam hodajuće sastanke i trudimo se da na svakih nekoliko sati ustanemo i odemo u finu desetominutnu šetnju. Sudeći po mom iskustvu, ne samo da je grupa produktivnija, već smo i srećniji“, zaključuje Jasa.

Jasno je da postoji ogromna vrednost za razumevanje recepta za vežbanje koji najbolje deluje kod starijih osoba, tako da možemo dati preporuke za sprečavanje kognitivnog pada, rekao je on.

Materijal obezbedio: Univerzitet Kalifornija – Irvine

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.