Zeleno je bolje

Konzumiranje zelene hrane je bolje i zdravije. Zdravije je za ljude, za životinje i za životnu sredinu. Ishrana zasnovana na biljkama direktno uziče na povećanje životnog veka, na smanjenje slučajeva hroničnih bolesti i smanjenje štete u životnoj sredini. Vegetarijanci imaju manji nivo holesterola, niži krvni pritisak, ređe pojave gojaznosti, ređe bolesti srca, hipertenziju i neke oblike raka u odnosu na one koji konzumiraju meso.
Istraživači sa klinike Klivelend posmatrali su paijente sa ozbiljnim oboljenjem srčanih arterija kojima je već ugrađen stent ili bajpas. Svi oni čija je ishrana bila zasnovana na biljkama nisu doživeli probleme sa srcem tokom narednih 12 godina, a kod 70% pacijenata je smanjeno začepljenje srčanih arterija.
Rizik fatalnog srčanog napada kod muškaraca nevegeterijanaca je dva puta veći nego kod njihovih vegeratijanskih vršnjaka, dok je dijabetes dva puta učestaliji kod nevegeterijanaca. Osim toga, rizik od raka prostate je za 54% veći kod muškaraca nevegeterijanaca nego kod vegeterijanaca. Jedno finsko istraživanje je pokazalo da su sredovečni muškarci koji su se hranili uglavnom voćem i povrćem imali za 41% smanjen rizik od smrti uzrokovane bolešću srca nego oni koji su jeli manje voća i povrća.

Cena nevegeterijanske ishrane

Centri za kontrolu bolesti i prevenciju u SAD-u procenjuju da patogeni agensi u hrani uzrokuju oko 76 miliona bolesti, 325.000 lečenja u bolnicama i 5.200 smrtnih slučajeva na godišnjem nivou. Pojava bolesti uzrokovanih hranom najviše su povezane sa obrocima mesa – piletine, morskih plodova i proizvoda sa jajima. Dvadeset procenata svih pilića koji dolaze sa živinskih farmi zaraženi su bakterijom kampilobakter, dok je 2,3 miliona jaja zaraženo salmonelom na godišnjem nivou. Istraživanje pokazuje da su ljudi koji dožive trovanje hranom u više od tri puta većem riziku da umru naredne godine.
Bolest povezana sa ishranom siromašnom biljkama a bogatom namernicama životinjskog porekla, doprinosi povećanju troškova brige za zdravlje. Na osnovu jednog istraživanja procenjuju se da izvor vegetarijanstva može na godišnjem nivou u SAD-u da uštedi 60 milijardi dolara.

Uticaj na zemaljske izvore

Potrebno je oko 840 triliona litara vode godišnje za zalivanje useva za gajenje hrane za stoku u SAD-u. A 270.000 litara vode je potrebno samo da se proizvede 100 gr. sirove govedine. Samo za navodnjavanje lucerke i trave za proizvodnju sena potrebno je više vode nego za sve biljke, bobičasto voće i voćnjake zajedno. Osim toga, potrebno je oko 500 gr. đubriva za proizvodnju 1,5 kg kuvane govedine. S obzirom na to da cena ulja nastavlja da raste, i cena đubriva i govedine će takođe značajno porasti.
Uklanjanje stajskog đubriva i ostalog životinjskog otpada bez ozbiljnog zagađivanja životne sredine može biti veliki izazov. Sve zajedno, oko 1,5 triliona kilograma stajskog đubriva se godišnje proizvede u SAD-u. Izlivanje fekalnih otpada iz uzgajališta stoke može ozbiljno da zagadi zalihe vode. Štale sa svinjama i pilićima proizvode ogromne količine amonijaka, koji povećava rizik od respirotirnih bolesti i kod životinja i kod ljudi. Procenjuje se da metan koji proizvodi stoka ima isti uticaj na globalno zagrevanje kao ugljen-dioksid koji proizvode 33 miliona automobila.

Etika industrijskog uzgoja stoke je ozbiljno dovedena u pitanje. Mnoge životinje su smeštene u veoma skučenim uslovima u kojima su prinuđene da legnu na svoju sopstvenu balegu i nikada ne izlaze napolje.
Ozbiljno sabijanje stoke u njihovom industijskom uzgoju pospešuje širenje patogenih agenasa sa jedne na drugu životinju. Osim toga, odstranjivanje rogova, skraćivanje repova, rezanje kljunova i nožnih prstiju danas su uobičajena praksa i uzrok velikog bola nevinih životinja.

Problemi i u uzgoju ribe

Pecanje ribe u divljini je dostiglo skoro 100 miliona tona godišnje, a svetski ribolov lagano desetkuje njihove zalihe na planeti koje neće moći da odgovore na potražnju u budućnosti. Kvantitet industrijski uzgojene ribe je udvostručen tokom protekle decenije, tako da je jedna od pet riba koje se konzumiraju širom sveta uzgojena u zarobljeništvu. Ove ribe, savijene na malim površinama, podležne su bolestima i gušenju.
Uzgoj ribe u vodi prenatrpanoj njihvim izmetom zahteva široku upotrebu agrohemikalija. Uzgajivačima ribe su potrebna dezinfekciona sredstva da ubiju bakterije, herbicide da spreče preteran rast vegetacije u ribnjacima, vakcine za borbu protiv određenih bolesti i lekovi izmešani sa ribljom hranom radi lečenja bolesti i parazita. Kad se riba gaji u priobalnim rukavcima, nastale hemikalije i otpadni proizvodi zagađuju ogromne površine obale.

Zaključak

Povećana glad za mesom i ribljim belančevinama u svetu uzima svoj danak u životnoj sredini. S druge strane, konzumiranje žitarica i mahunarki predstavlja bolju upotrebu izvora na našoj planeti – vode, zemlje i energije. A problemi zagađenja vazduha i vode su uveliko smanjeni vegetarijanskom i veganskom ishranom. Dalje, bolesti kao posledice ishrane i rizik od hroničnih bolesti uveliko su smanjeni kad je ishrana zasnovana na biljkama.