Uticaj kafe na mozak

Mnogi ljudi piju kafu i osećaju se fantastično – pod uslovom da su dobili svoju dozu kafe ujutru, pa i tokom dana. Međutim, da li ste nekada čuli za sedeći scenario: Toma Tomić obožava kafu i svako jutro kada ustane prvo što uradi je da proključaloj vodi doda kašikicu kafe… tada se opijatni miris razlije vazduhom i Toma za nekoliko minuta sav srećan pije svoj omiljeni tamni napitak.

Još jedno uobičajno jutro. Toma ustaje i po automatizmu odlazi u kuhinju po svoju injekciju. Stavlja vodu da proključa, uzima kutiju za kafu, otvara je… prazna je? Tomu hvata panika i glavobolja počinje da ključa jače od vode u džezvi.

Uticaj kofeina, glavnog sastojka kafe, na mozak

Da bismo razueli kako kofein utiče na mozak, hajde da se prvo upoznamo sa neurotransmiterima. Neurotransmiteri se još zovu i „hemijski glasnici“. Kao što ime kaže, to su hemikalije koje nervne ćelije proizvode i šalju preko nerava (nervnih vlakana) do drugih nervnih ćelija dajući im signal da treba ili da pokrenu neku funkciju ili da prestanu sa nekom funkcijom. Da bismo razumeli uticaj kofeina na mozga, bitna su nam dva neurotransmitera: acetil-holin i adenozin.

Acetil-holin pokreće funkcije nervnih ćelija, dakle stimuliše ih, a adenozin smanjuje funkcije nervnih ćelija, dakle, koči ih. Bez adenozina mozak je kao auto bez kočnica. Kofein dovodi do prekomernog stvaranja acetil/holina, a ometa funkcionisanje adenozina. Dakle, mozak postaje auto bez kočnica. Ovo je trenutak kada se oseti stimulacija, koja se netačno tumači kao povećanje energije. Prava energija je bukvalno stvaranje električnih impulsa u mozgu tokom spavanja, prilikom čega se telo puni poput baterije. Ovo je jedini način za dobijate prave energije i svaki drugi metod je neprirodna stimulacija drogama. Prema ovome, kafa jeste droga, ali to će retko ko priznati, jer je ovo droga među čije zavisnike spada većina stanovništva.

Kako kofein stvara zavisnost?

Kofein remeti nivoe neurotransmitera u mozgu. Mozak se prilagođava novonastaloj ravnoteži. Ovako se menjaju moždana struktura i moždane funkcije. Usled ovoga mozak očekuje prisustvo kofeina. Kada ne dobije svoju dozu, dolazi do glavobolje. Za lečenje glavobolje, često se uzima tableta protiv glavobolje, a jedan od sastojaka ovih tableta je… kofein! I tako se ulazi u još jedan začarani krug…

Bolja opcija

Iako je prvobitno odvikavanje od kafe praćeno glavoboljama, kao kod svakog odvikavanja najbolje je biti uporan i stoički istrpeti prvobitne glavobolje imajući u vidu viši cilj… dopustiti mozgu da se „restartuje“ na prvobitnu, prirodnu ravnotežu kada ćete vi moći nastaviti život bez opijatnog popularnog napitka crne boje.

Ne strada samo mozak

Ako vam treba još motivacija za napuštanje kafe, možda će vam sljedeće informacije biti od koristi:

– kofein stvara kiselu sredinu u telu, a kisela sredina je pogodna za stvaranje tumornih ćelija;
– kafa sadrži kiseline koje izjedaju zubnu gleđ;
– kofein je tako jaka droga da “samo” tri šoljice kafe sadrže dovoljno kofeina da se sportista diskvalifikuje sa Olimpijskih igara;
– kofein smanjuje nivo pepsina u telu, a pepsin je odgovoran za varenje proteina. Ironično je kada neko ko pije kafu savetuje vegane da pređu na mesnu ishranu jer bi mogli upasti u manjak proteina (koji suštinski ne postoji);
– kofein smanjuje nivo vode, kalcijuma, kalijuma, mangana i vitamina B u telu;

Zaključak

Iako se nažalost, kafenisanje vezuje za druženja, setite se da postoje i drugi vidovi i motivacije za okupljanja: trčanje, vožnja bicikla, jesenja šetnja ispod kišobrana… A što se energije tiče, ne tražite je u stimulaciji mozga, nego u spavanju. Rokovi, dodatan posao, domaći, ispiti… sve je manje važno od vašeg jedinog pravog doma na ovoj Planeti… Čuvajte to telo… Dok sadržaj šoljice možete zamijeniti kriškama mandarine (samo predlog), telo ne možete zameniti.
Preporučujemo Vam pet zdravih zamena kafi.