Prednosti dojenja

Dojenje ili laktacija je prirodni nastavak trudnoće i porođaja, zbog čega se smatra zlatnim standardom u ishrani novorođenčeta. Pripreme trudnice za dojenje počinje u toku trudnoće pod dejstvom hormona posteljice a nakon porođaja lučenjem hormona hipofize prolaktina i oksitocina. Najvažniji podsticaj za sekreciju prolaktina i oksitocina iz hipofize je stavljanje deteta na dojku i sisanje.

Sastav, kvalitet i svojstva majčinog mleka i dalje su predmet  mnogobrojnih naučnih istraživanja  koja potvrđuju  i otkrivaju nove   činjenice o prednostima  dojenja  za majku i bebu.

– Tokom  prvog meseca laktacije sastav majčinog mleka se menja i prolazi  kroz tri faze prilagođavajući se uzrastu i potrebama bebe.

– Kolostrum ili „prvo mleko“ izlučuje se iz mlečnih žlezda između 12-16 nedjelje  gestacije pa do 5-tog dana nakon porođaja. Glavna uloga  kolostruma je zaštita, novorođenom detetu daje imunoglobine i antitela koji ga štite od infekcija.

– Prelazno  mleko  se izlučuje nakon  kolostruma, energetski je bogatije zbog veće količine ugljenih hidrata i masti.

– Nakon 2-3 nedjelje  nastaje  zrelo majčino mleko. Sastav mleka nije jednak na početku i na kraju podoja. Na početku podoja dete dobija tzv. “prvo mleko“ koje je retko i plavkaste je boje zbog prisustva karotena i B2 vitamina. Kako se podoj približava kraju tako mleko sadrži sve više masti, gušće je, a dojenčetu pruža osećaj sitosti. S približno 750 ml dnevno majčino mleko bebi osigurava dovoljan  energetski unos za pravilan rast i razvoj.

Ovo nisu razlozi za prekid dojenja:
Uvućene bradavice, ragade bradavica, zastoj mleka, upala dojki – mastitis. povišena telesna temperatura majke… Ovi problemi se mogu prevazići uz par saveta. 1. Higijena dojki i bradavica običnom vodom bez upotrebe hemikalija. 2. Dojke i bradavice držati suvima. 3. Češće dojiti, podoj započeti sa bolnom i nabreklom dojkom. 4. Obezbediti pravilan položaj bebe prilikom dojenja. 5. Stavljati tople obloge na dojke neposredno pre dojenja, a hladne nakon dojenja. 6. Između podoja primenjivati manuelnu masažu dojki i izmuzavanje.

–  U majčinom  mleku su u idealnim merama zastupljeni svi važni sastojci.

1. Voda  čini  87,5%

2. Belančevine – 0,8%-1,0%. Proteini majčinog mleka se sastoje iz kazeina i proteina surutke. Kazein čini 40% ukupne količine preteina, osnovna mu je nutritivna uloga. Proteini surutke čine 60%ukupne količine proteina. Sastoje se iz alfalaktalbumina, laktoferina, lizozima, serumskih albumina i imunoglobulina. Laktalbumin ima značajnu biološku ulogu. Laktoferin veže gvožđe u crevima i ima bakteriostatski učinak. Lizozimu se pridodaje antibakterijsko dejstvo. IgA čini 95% ukupne količine imunoglobulina i štiti crevnu sluzokožu od patogenih bakterija.

U majčinom mleku nije prisutan  beta-laktalbumina, koji je glavni alergen u kravljem mleku.

3. Šećer – 7 % U majčinom mleku se nalaze kao laktoza i oligosaharidi. Pod dejstvom laktaze se razlaže na glukozu i galaktozu. Glukoza se pretežno koristi kao izvor energije a mali deo glukoze odlazi u debelo crevo bebe, menja se u mlečnu kiselinu gde se stvara kisela sredina, koja pomaže razvoj laktobacilusa bifidusa tzv.bifidus faktora.

Majčino mleko selektivno podstiče rast zdravih bifidobakterija i laktobacila, odnosno bakterija čiji je učinak koristan za zdravlje domaćina. Međutim, spoznaja da je i samo majčino mleko važan izvor zdravih bakterija je nova. Kliničke studije sprovedene u saradnji sa Nestlé istraživačkim centrom pokazale su da se bifidobakterije iz majčinih creva putem krvi/limfe prenose u majčino mleko a potom tokom dojenja  u creva dojenčeta.

4. Masti – 3,5%-4,5%, najvarijabilniji su sastav majčinog mleka i uslovljeni su ishranom majke. Glavni su izvor energije, zadovoljavaju 40-50% potrebne dnevne energije bebe. Na količinu masti deluju brojni faktori (trajanje trudnoće, stadijum laktacije, faza podoja, doba dana, ishrana dojilje). Masti majčinog mleka čine: uglavnom trigliceridi, fosfolipidi, holesterol i slobodne masne kiseline. Majčino mleko sadrži esencijalne masne kiseline – linolnu  i alfalinolensku, kao i njihove metabolite, među kojima su najznačajnije arahidonska  i dehozaheksaenska kiselina radi njihovog doprinosa normalnom razvoju oka i mozga dojenčadi. Majčino mleko je bogato lipazom koja  pomaže potpunijem  varenju i resorpciju u tankom crevu jer je aktivnost pankreasne lipaze i količina žučne soli neznatna.

Regulator su apetita deteta. Visok sadržaj masti na kraju podoja izaziva osećaj sitosti, što nije slučaj kod hranjenja supstituentima.

5. Vitamini, minerali i oligoelementi – idealno su izbalansirani u majčinom mleku

Nivoi vitamina, pogotovo onih rastvorljivih u vodi, u humanom mleku su takođe uslovljeni ishranom majke. Zastupljenost i odnos   natrijuma, kalijuma, kalcijuma i fosfora u majčinom mleku idealno je prilagođen  bubrežnoj funkciji  odojčeta. Ako se majka hrani zdravo neće biti neophodna nadoknada

Dojenje – Prednosti za Bebe
– prirodna hrana, sigurna, hranljiva
– gasi glad i žeđ – gotova, bez pripreme i sterilna je
– jednostavno primenljivo, ekonomično, lepo upakovano, laksativnih svojstava
– beba dobija svoju prvu „vakcinu” – sadrži korisne laktobacilus i bifidus bakterije, smanjuje rizik od alergija, astme, dijabetesa, gojaznosti, infektivnih bolesti
– iskaz čiste ljubavi, sadrži oksitocin hormon ljubavi
– jača prirodnu povezanost majke – deteta

Dojenje – Prednosti za majke
– pomaže vraćanju materice na prvobitnu veličinu
– postpartalno krvarenje je manje
– postpartalne depresije su ređe
– žene koje doje brzo se vraćaju na svoju težinu
– manji rizik od kasnijeg razvijanja karcinoma dojki i jajnika
– mnogo jednostavnije hranjenje bebe (nema flašica, četkica za pranje flašica i kadica za podgrevanje mleka)
– dojenje je besplatno