Održavanje mozga u odličnom stanju

Životne navike mogu značajno da utiču na funkcije mozga kao što su memorija, učenje, prosuđivanje i mentalna oštrina. Na prvom mestu, važno je imati kontrolu nad stresom jer hronični stres može negativno da utiče na memoriju. Kad smo pod stresom teže pamtimo stvari i stvaramo prostor za nove informacije.
Značajno je spavati u dovoljnoj meri da bismo održali kognitivnu funkciju. Redovan manjak od 1-2 sata noćnog sna može da pogorša funkciju mozga. Drugi činioci koji mogu da prouzrukuju probleme sa memorijom su depresija, upotreba određenih prepisanih lekova i suočavanje sa hroničnim bolom. Povećan krvni pritisak tokom sredovečnog života može da rezultuje gubitkom kognitivne funkcije u kasnijem životu.

Vežbanje je od životnog značaja

Redovno aerobno vežbanje, kao što je žustra šetnja, siguran je način da poboljšate protok krvi do mozga i tako ojačate memoriju. Pokazalo se da muškarci preko 70 godina starosti koji ostaju aktivni kao i u ranijem životu imaju bolje mentalno stanje. U jedno dvogodišnjem istraživanju, psi rase bigl (starosti 7-11 godina) pokazali su se boljim u kognitivnim testovima i bili skloniji učenju novih zadataka kad su redovno vežbali, imali periode igre sa drugim psima i bili hranjeni voćem bogatim antioksidansima i povrćem. Ovako kombinovan tretman je bio efikasniji nego bilo koji drugi tretman pojedinačno za odlaganje opadanja kognitivne funkcije usled starenja.
Održavanje odgovarajućeg nivoa fitnesa znači više nego samo tonus mišića i održavanje zdrave telesne težine. Makdenijel sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu kaže da je redovno vežbanje zaštita od pada kognitivne fukcije, da ono osvežava um i poboljšava vaš osećaj blagostanja. Kremer sa Univerziteta Ilinois kaže da ljudi sa dobrom kondicijom imaju oštriji um, dok ljudi koji nemaju kondiciju a potrude se da je imaju, mogu da izoštre svoje umove. U svim životnim fazama, rad vas može učiniti pametnijim. Iako na tržištu postoje brojne pilule za memoriju, kao što su DMAE i Huperzin A, koji obećavaju poboljšanje memorije, ništa se ne može porediti sa dobrom žustrom šetnjom da bi našim mozgom proticali endorfini, da bi smanjili uznemirenost i depresiju i povećali naše samopouzdanje.

Važan je način života

Održavati veze sa ljudima koji nam znače, deliti ideje i planove sa dragim prijateljima, drži um zauzetim na smisaoni način. Biti društveno angažovan takođe obezbeđuje mentalne podsticaje. Oni koji su mentalno aktivni tokom života, koji čitaju dobre knjjige, prate aktuelna dešavanja i imaju hobije četri puta manje su skloni da dobiju Alchajmerovu bolest. Učenje novog jezika ili učenja sviranja na nekom instrumentu pomaže da se odloži pad mentalnih funkcija usled starenja.
Starenje je često povezano sa smanjenjem metabolizma glukoze u krvi i ovo može imati uticaj na mozak prouzokovanjem smanjenje memorije. Dr Konvir sa Univerziteta Njujork otkrio je da osobe sa nivoom šećera u krvi vašim od normalnog lošije rade testove za kratkoročnu memoriju nego ljudi sa normalnim novoom glukoze u krvi. Osim toga, pokazalo se da ljudi sa povećanim šećerom u krvi imaju manji hipokampus, deo mozga koji je zadužen za učenje i memoriju.
Način života takođe može da utiče na rizik od Alchajmerove bolesti, jedno Švedsko istraživanje je pokazalo da su osobe koje su bile gojazne u svojim pedesetim godinama i koje su imale visok nivo holesterola u krvi i visok pritisak imale i do 6 puta veći verovatnoću da dobiju Alchajmerovu bolest. S druge strane, pokazalo se da konzumiranje hrane bogate omega-3 masnim kiselinama (kao što su orasi i laneno seme) smenjuje rizik od razvoja oštećenja u mozgu sličnim onima kod Alchajmerove bolesti.

Važni su dobri izvori

Izvor dobre hrane (kao što je voće, povrće i semenke) definitivno utiče na funkciju mozga i kognitivnu funkciju. Naučnici sa Univerziteta Kornel nedavno su otkrili da flavonoid kvercetin može da zaštiti od oštećenja moždanih ćelija. Antioksidansi kao što je kvercetin sprečavaju oštećujući uticaj slobodnih radikala na funkciju mozga. Jabuke (posebno ljuska) sadrže neke od najviših nivoa kvarcetina. Crvene jabuke uglavnom imaju veće nivoe antioksidantnih flavonoida nego zelene ili žute jabuke. Ostalu hranu bogatu kvercetinom čine crni luk, borovnica i brusnica.
Ljudi koji imaju ishranu sa dosta proizvoda od soje takođe imaju bolju moć raspoznavanja i sećanja u testovima memorije u poređenju sa onima sa manje soje u ishrani. U istraživanju na pacovima na Univerzitetu Tafts pokazalo se da je dodavanje borovnica ili soka od crvenog grejpfruta u ishranu, kod pacova dovelo do poboljšanja kratkoročne memorije u neuronima koji su starili.
Žene su tokom procesa starenja doživele manji pad kognitivne funkcije kad su konzumirale veće količine zelenog, lisnatog povrća krstašica kao što su karfiol, kupus i brokoli. Pokazalo se i da je povećan unos hrane bogate lignanima (susam, lan, brokoli i bobičasto voće) bio povezan sa boljim kognitivnim sposobnostima kod žena u postmenopauzi. Pokazalo se i da kurkuma, jedinjenej iz začina turmerik, narandžaste boje, pomaže u smanjenju naslaga i demencije mozga ljudi u procesu starenja.

Problematičan je manjak hranljivih sastojaka

Manjak određenih hranljivih sastojaka može štetno da uziče na funkciju mozga. Može doći do razdražljivosti, depresije i zbunjenosti kad se u družem periodu sprovode dijete koje su suštinski siromašne B-vitaminima kao što su tiamin, nijacin i pirodoksin. Manjak vitamina B12 kod starijih takođe može lagano voditi ka raznim nivoima demencije. Dalje, potreban je doboljan unos folne kiseline za pogodan broj neurona za formiranje hipokampusne oblasti u mozgu. Dobri izvori folne kiseline su hleb, citrusno voće i zeleno, lisnato povrće.
Otkriveno je da je manjak gvožđa kod dece povezan sa lošom pažnjom, promenama u učenju i memoriji i smernjama u ponašanju. Neka istraživanja sugerišu da su depresija i izmenjena kognitivna funkcija povezani sa manjkom gvožđa kod inače zdravih adolescenata i odraslih.

Biljna pomoć

Oštrina uma može biti pogoršana hroničnom glavoboljom ili migrenom. Vratić je biljka cenjena zbog svoje sposobnosti da smanji učestalos i oštrinu migrena. Osim toga, ulje peperminta koje se utrlja u čelo ili slepoočnice može efikasno umanjiti glavobolju. Ulje lavande može svojim ispiranjem umanjiti napete glavobolje i pomoći da san bude miran. Za bolju cirkulaciju i memoriju se mogu koristiti: Ginko, ruzmarin, iđirot, orah, kola plod, gotu kola, ljuta paprika, brahmi itd.