Mitovi o alkoholu

Jedna čaša vina dnevno štiti od moždanog udara i ishemijske bolesti srca – ove medijski promovisane „preporuke“ zasnivaju se na istraživanjima koja govore o tome da su male količine alkohola korisnije od apstinencije.

Da li je zaista moguće da su zdraviji oni koji piju alkohol? Posumnjao sam, ali u martu 2006. godine objavljeno je studijsko istraživanje u kojem su australijski, američki i kanadski naučnici analizirali podatke iz svih relevantnih istraživanja o alkoholu i zdravlju – ukupno 54! Prema ovim studijskim istraživanjima, zaista – oni koji uopšte nisu pili, umirali su ranije od onih koji su pili po malo. Ali, samo sedam naučnih radova od ukupno 54 uzelo je u obzir razloge zbog kojih ispitivani ljudi nisu koristili alkohol. Pokazalo se da je većina onih koji nisu pili pripadala grupi ljudi koji su smeli da piju (ali im je bilo savetovano da to ne rade) – zbog bolesti, slabosti, lekova ili zato što se iz bilo kog drugog razloga nisu dovoljno kretali. Naravno da će se dogoditi da u većini slučajeva takvi umiru ranije!
Neosporan zaključak je da je blago konzumiranje alkohola, možda znak dobrog života i zdravlja, ali ne i uslov za tako nešto. Kada stogodišnji seljak otkrije da svaki dan popije po čašicu „rakije“, to znači, pre svega, da nije alkoholičar, jer je to sva količina alkohola koju unosi dnevno, i drugo, da mu ni zbog kakvog oboljenja nisu savetovali da prestane sa pićem. Međutim, to ipak ne znači da je to što ga je održavalo u životu bila upravo ta čašica alkohola. Da li razumete? Ja mislim da sam shvatio. I tako sam ipak prosuo pripremljenu čašu vina.

Bezalkoholno pivo nije bezopasno!

„Čovek koji želi da bude trezan, ne bi trebao da pije ni bezalkoholno pivo. Sam miris piva u mozgu izaziva povećanu koncentraciju dopamina koji ima veze sa blaženim osećajima nakon konzumiranja alkohola,“ navodi se u zaključku studije o uticaju čulnih podsticaja na moždane procese, čime se bavi „The Scripps Research Institute“ u La Jolla u Kaliforniji. Slična dejstva može prouzrokovati sve što podseća na miris alkohola – praline sa rumom, rum punč, meso pripremano sa vinom, čokolada sa liker-punjenjem i slično. (Ova studija je primenjiva u slučaju da imate osećaj o alkoholnom pivu tj. alkoholnim pićima uopšte, odnosno da ste nekada već probali alkoholno pivo ili bilo šta drugo od alkohola.)

Alkoholičar ne mora biti pijan

Alkoholičar nije samo onaj koji je često pijan. Psihijatrija definiše alkoholizam kao bolest sa sledećim karakterističnim simptomima:

• snažna, nekontrolisana potreba za konzumiranjem alkohola
• gubitak kontrole – kada nesrećnik počne da pije, nije sposoban da se zaustavi
• fizička zavisnost – neuzimanje alkohola prouzrokuje simptome apstinencije (povraćanje, glavobolju, drhtavicu, znojenje, razdražljivost i sl.), koji nestaju već nakon prvih gutljaja alkohola ili uzimanja sedativa
• tolerancija – potreba za povećanjem doze kako bi se postiglo isto dejstvo.

Osteoporoza i čaša vina

U svetu su nedavno otkrili još jedan razlog zbog kojeg ne bi trebalo piti alkohol. Naročito je važno da znate da ako imate osteoporozu ili lečite prelom kostiju – alkohol je upravo taj koji dodatno slabi vaše kosti! Alkohol nepovoljno utiče na osteooblast i time usporava obnavljanje kostiju i zadržava se u njima. Rezultat toga je i brži gubitak mineralne strukture kostiju.

Veštački zaslađivači ubrzavaju apsorbovanje alkohola

Zanimljivi rezultati postignuti su zahvaljujući istraživanjima iz Australije, koja su predstavljena na najvećoj Svetskoj konferenciji gastroenterologije u Los Anđelesu 2006. godine. Osam dobrovoljaca popilo je mešavinu alkoholnog pića (votku sa đusom od narandže koji sadrži prirodni šećer), a zatim su im pomoću ultrazvuka pratili sadržaj želuca i vadili krv u tridesetominutnim intervalima. Drugog dana ti isti ljudi su uzeli votku pomešanu sa napitkom bez šećera (ali sa veštačkim zaslađivačem). Nakon konzumiranja votke sa veštačkim zaslađivačem, želudac se ispraznio skoro za trećinu brže, koncentracija alkohola u krvi bila je veća i nastala je mnogo brže nego nakon unosa alkohola sa prirodnim šećerom.

Zaključak

Svetska zdravstvena organizacija ne preporučuje konzumiranje alkohola.

1 Bukovský, Igor. Návod na prežitie – pre muža. Bratislava: AKV, 2006.