Kako smanjiti rizik od bolesti?

Suočavamo se sa epidemijom kancera koji, u osnovi, potiče od zagađenja u ishrani i okruženju – kaže dr Hari Šarma, bivši direktor Odseka za istraživanje prevencije kancera i prirodnih proizvoda na Medicinskom fakultetu, na Ohajo državnom univerzitetu.

Jedan do pet stanovnika Sjedinjenih Američkih Država rizikuje da umre od raka. I druge industrijski razvijene zemlje imaju sličnu stopu smrtnosti. “Industrijsko doba je hemijsko doba”, kaže profesor Šarma. “Plivamo u moru kancerogena. Dobra vest je da nam to saznanje omogućuje da preduzmemo proaktivnu ulogu u smanjenju rizika od ove boljke – putem promena u ishrani i životnom stilu.”

Da bi se razumele promene koje on zastupa, dobro je pogledati koji su to faktori koji doprinose razvoju kancera.

Prema Agenciji za zaštitu prirodne sredine SAD, 20 odsto oko 50.000 hemikalija u trenutnoj komercijalnoj upotrebi su potencijalni kancerogeni. Ove hemikalije ili direktno napadaju strukturu ćelija, ili izazivaju imunološki sistem da oslobodi ogromne količine slobodnih radikala. Slobodni radikali su nestabilni molekuli koji sadrže kiseonik. Radikalizovan atom kiseonika ima neuravnotežen broj elektrona i neprekidno pokušava da ukrade elektrone iz obližnjih atoma ili molekula. U njihovom mahnitom napadu na molekularne susede, slobodni radikali mogu da izazovu veliko oštećenje kod normalnih ćelija i tkiva. Ironično je da imunološki sistem stvara slobodne radikale radi zaštite od spoljašnjih napadača. Međutim, ako ta borba traje predugo, može se desiti da destruktivni slobodni radikali preplave telo i okrenu se protiv samih organa koje je trebalo da štite.

Procenjeno je da slobodni radikali napadaju DNK u svakoj ćeliji 10.000 puta dnevno. Normalno je da su DNK mehanizmi opravke tako efikasni da stopa opravke dostiže 100 odsto. Telo je građeno tako da obuzdava sopstvene slobodne radikale. Na nesreću, povećani napadi izazvani zagađivačima u okruženju i stresnim životom mogu da poremete ravnotežu. Pod neprekidnom navalom slobodnih radikala može doći do oštećenja napadnute DNK na način koji izaziva kancer.

Prema dr Šarmi, možemo znatno da smanjimo rizik od raka ako:
1) Izbegavamo supstance koje su poznati kancerogeni i
2) Preduzmemo aktivne korake za smanjenje aktivnosti slobodnih radikala u telu.

Preporuke u vezi sa ishranom i životnim stilom koje dovode do smanjenja rizika od kancera:

1. Izbegavajte meso (to uključuje čisto meso i piletinu)
Svaka ćelija u našem tkivu sadrži membranu koja kontroliše ono što ulazi i izlazi iz ćelije. Ova membrana je uglavnom sačinjena od polinezasićenih masnih kiselina. Ne samo da polinezasićena masnoća lako oksidira (stvarajući slobodne radikale), već je i skladište za kancerogene i hemikalije rastvorljive u mastima (kao što su mnogi pesticidi i herbicidi). Kad konzumiramo meso, vareći ove hemijski koncentrisane masti, hemikalije se skladište u našoj masnoći, napadajući DNK strukturu i time izazivaju stvaranje slobodnih radikala.

2. Povećajte količine voća i povrća (po mogućnosti organskog)
Većina našeg voća i povrća takođe je protkana štetnim hemikalijama. Međutim, Šarma ističe da voće i povrće sadrži bioflavonoide za koje je poznato da imaju antioksidantna i antikancerogena svojstva. Zbog toga što biljke stvaraju kiseonik kao nusprodukt iskorišćavanja sunčeve energije putem fotosinteze, one moraju da razviju snažnu antioksidantnu odbranu kako bi se odbranile od smrtonosne kombinacije sunčevih zraka i kiseonika. Antioksidantne supstance koje je biljka proizvela radi kontrolisanja slobodnih radikala, podjednako dobro deluju i u ljudskom telu.

3. Normalizujte telesnu težinu
Ljudi koji pate od viška težine, izloženi su (preko 25 odsto) većoj stopi smrtnosti od kancera od njihovih vršnjaka normalne težine. Ovo je, po svemu sudeći, povezano sa obiljem kancerogena rastvorljivih u masti koji, jednom uneti, ostaju trajno nataloženi u masnom tkivu.

4. Povećajte unos fibroznih vlakana
Ishrana obogaćena fibroznim vlaknima pomaže u uklanjanju toksina iz tela. Slabo unošenje fibroznih vlakana i ishrana bogata životinjskim mastima, povezuju se sa kancerom debelog creva. To je još jedan razlog da se poveća količina svežeg povrća i voća u našoj ishrani.

5. Izbegavajte prerađenu hranu i veštačke zaslađivače

6. Povećajte unos antioksidanata
Sa razumevanjem uloge koju slobodni radikali igraju u ubrzavanju bolesti i starenja, identifikovane su određene supstance koje pomažu uklanjanju ili “čišćenju” slobodnih radikala iz tela. To su vitamini E i C, beta-karoten, bioflavonoidi i selen.

7. Izbegavajte alkohol i duvan
Alkohol samo može da poveća rizik od kancera povećavanjem aktivnosti slobodnih radikala, kao i pušenje (koje je odgovorno za 77 odsto kancera pluća kod muškaraca i 43 odsto kancera pluća kod žena).

8. Smanjite stres
”Tovar’” slobodnih radikala drastično se povećava stresom. Pod stresom, nadbubrežna žlezda i hipofiza preplavljuju sistem hormonima, a simpatetička grana autonomnog nervnog sistema mobiliše telo na defanzivnu akciju. To je tzv. Reakcija “borbe ili bega”. Ali, u našem savremenom svetu često ne postoji način da se oslobodimo viška energije izazvanog ovom reakcijom. Kad je pod stresom, fiziologija ostaje hiperpobuđena, stvarajući neprekidan tok slobodnih radikala.

9. Redovno pročišćavajte telo 
Uprkos koracima koje sada možemo da preduzmemo za eliminisanje toksina i slobodnih radikala, dr Šarma upozorava da se mnogi toksini, koje smo u prošlosti uneli, i dalje nalaze u našem tkivu i tu izazivaju probleme. Na primer, DDT, nekada široko korišćen sprej protiv komaraca, na kraju je zabranjen kao izuzetno toksičan kancerogen. DDT pripada familiji dioksina (od kojih se mnogi i danas koriste), a koji su rastvorljivi u masti. Danas, godinama nakon zabrane, otkrivamo DDT u tkivu dojke brojnih žena kod kojih je otkriven kancer dojke. “Jednom kad se ove hemikalije uskladište u masnom tkivu tela”, kaže Šarma, “savremena medicina nema sredstava da ih ukloni. Zbog toga su tretmani pročišćenja od izuzetnog značaja za prevenciju kancera. Ovi tretmani zaista mogu da uklone toksine iz tkiva.”

– dr Hari Šarma