Zašto treba izbegavati vađenje krajnika?

share on:

Krajnici su vrlo važni za opšte zdravlje deteta i predstavljaju sastavni i neizostavni deo imunog sistema i pravilne odbrane od raznih mikroorganizama i patogena. Oni presreću bakterije koje ulaze u grlo i mogu se upaliti dok se bore protiv bakterijske bolesti. Budite oprezni ako vas doktor nastoji uveriti kako je upala tonzila (krajnika) razlog za njihovo uklanjanje, jer je to zaista retko potrebno.

Tonzilektomija (hirurško uklanjanje krajnika) je već decenijama operacija od koje žive i hirurzi i pedijatri. 30-ih godina ovog veka godišnje se radilo između 1,5 i 2 miliona operacija odstranjivanja krajnika. Vrlo malo dece je dočekalo pubertet nedirnutih krajnika, uprkos činjenici da je njihovo odstranjivanje samo u retkim slučajevima bilo medicinski opravdano. Zbog te besmislene operacije na milione dece je doživelo emocionalnu traumu, izgubilo prirodnu odbranu od bolesti, a neki slučajevi su se završili i tragično.

Jedina apsolutna indikacija za odstranjivanje krajnika ili adenoidne vegetacije jeste ometanje prolaska vazduha, jer su krajnici toliko otečeni da dete praktično ne može da diše. Pa ipak, već decenijama lekari rutinski obavljaju te operacije, braneći svoje nerazumno ponašanje nedokazanom tvrdnjom da ostavljanje upaljenih krajnika može dete izložiti gubitku sluha ili, u najmanju ruku, stalnim upalama grla.
Nagon pedijatara i hirurga da odstrane krajnike bez opravdanja se iskazao u eksperimentalnom istraživanju sprovedenom sredinom 40-ih godina. Jedna grupa pedijatara je trebala da pregleda 1.000 dece. Preporučili su da kod 611 dece izvade krajnici.Ostalih 389 je upućeno na pregled drugoj grupi pedijatara, koji su 174 predložili za operaciju. Preostalih 215 od 1.000 dece je odvedeno trećoj grupi pedijatara i oni su, iako su ih već dva lekara pre toga pregledala, savetovali operaciju za 89 dece! Da se ta priča nastavila još krug ili dva, verovatno bi i preostaloj grupi od 126 dece bila preporučena operacija.

Tonzile (krajnici) i adenoidna vegetacija (treći krajnik) jesu limfoidna tkiva koja su na prvoj borbenoj liniji obrambenog sistema organizma. S obzirom da presreću bakterije koje ulaze u grlo, neminovno je da se upale i oteknu. Ako se uklone, prva borbena linija odbrane vašeg deteta je uništena i odgovornost se prebacuje na limfne čvorove vrata. Odbrambena sposobnost organizma se smanjuje, i veće su mogućnosti da vaše dete bude žrtva Hodgkinove (ili Hočkinove) bolesti.Zbog otpora roditelja, koji je podstaknula medijska kritika neodgovornog odstranjivanja krajnika, broj godišnje izvršenih tonzilektomija se smanjio za dve trećine. Ali, još uvek ih ima previše i vaše dete je potencijalna žrtva. Sumnjam da je i jednom od 10.000 dece ta operacija važna, a još uvek se svake godine izvede na stotine hiljada tonzilektomija. U 100 do 300 slučajeva operacije se završavaju smrću pacijenta, a komplikacije se javljaju u 16 od 1.000 slučajeva.

Primetio sam, još davno, da je smeštaj krajnika nadohvat hirurškog noža bila možda jedina “Božija greška”. Ako krajnici vašeg deteta nisu toliko otečeni da ometaju disanje, nemojte doktoru dopustiti da ih odstrani ako vam ne može ponuditi uverljiv razlog da opravda svoj postupak. Čak i u tom slučaju savetovao bih vam da potražite i drugo mišljenje

Izvor: Dr Robert Mendelson – „Kako odgojiti zdravo dete i sačuvati ga od lekara“