Brza hrana – vaš kobni izbor

share on:

Sigurno ste mnogo puta čuli ne tako lepe reči vezane za brzu hranu. Brza hrana nam samo prividno štedi vreme, pošto nam skraćuje život ubrzanom aterosklerozom, većom šansom da dobijemo srčani i moždani udar ili rak. Iako je veoma loša investicija, brza hrana je ukusna, sjajno izgleda i nadohvat ruke nam je kad poželimo. Ujutro, popodne, usred noći, leti ili zimi, pekare prepune svežih pica, krosana, piroški, bureka, krofni i pita – čekaju nas.

Ubrzo nakon uživanja u prelepom ukusu i mirisu brze hrane, počinju prve tegobe. Nadimanje, više gasova nego obično, bolovi u stomaku koje stvaraju nagomilani gasovi i iritirana sluzokoža celog sistema za varenje. Sve tegobe koje su postojale u želucu ili crevima, sada postaju jače. Brza hrana sadrži vrlo ukusnu, krajnje nezdravu, kombinaciju prostih šećera sa koncentrovanim belančevinama i mastima. To su pice, sva testa koja se listaju (slatka i slana) i sva pohovana hrana. U želucu takvi šećeri prelaze u kiseline a belančevine trule. Kiselina u želucu raste. Ceo organizam postaje kiseliji i usporava se metabolizam. A to je tek početak. Takva hrana dalje odlazi u dvanaetopalačno i tanko crevo, gde se crevni sokovi iz sve snage trude da svare tu hranu. Nedovoljno svarena hrana pravi nadimanje, mučninu, podrigivanje, a kada stigne u debelo crevo, pravi mnogo više gasova nego inače. Brza hrana sadrži divne, ukusne suhomesnate prozvode sa konzervansima nitritima i nitratima koji sa nedovoljno svarenim mesnim preradjevinama u debelom crevu stvaraju kancerogena jedinjenja. Ukusna lisnata testa, koja se tope u ustima, prepuna su masti. Nesvarena mast koja stigne u debelo crevo snažno ga iritira i tera da se grči, a to boli. Posebno je opasna pržena mast, jer na temperaturi prženja mast u dodiru s vazduhom stvara kancerogena jedinjenja.

Sve ovo je još uvek uticaj na želudac i creva. A šta se dešava kada takva hrana bude svarena, preuzeta (apsorbovana) u tankom crevu i putem krvi raspoređena po celom telu? Osim što se metabolizam već usporio zbog loše kombinacije hranljivih supstanci, dolazi do pravog napada na ravnotežu organizma.


Jetra je prvi organ koji se susreće ga gomilom štetnih ili prekomernih sastojaka hrane. Ona se bori da preradi belančevine i štetne produkte te prerade učini neškodljivim. Zatim, pokušava da uništi razne toksine iz hrane. U tom radu se iscrpljuje i sama oštećuje tim istim štetnim supstancama.

Masti i šećeri, pre nego što budu potrošeni ili uskladišteni negde u organizmu, putuju kroz krvne sudove i oštećuju im zidove. Eto prvog okidača za aterosklerozu. Posle 65-e godine ateroskleroza je prirodna pojava. Pre toga je posledica načina života. Ateroskleroza vodi u srčani i moždani udar, oštećenja bubrega ili bilo kog organa. Previše šećera iscrpljuje gušteraču (pankreas). Verovatnoća da nastane šećerna bolest raste. I ne samo to. Kada organizam shvati da u krvi ima previše šećera, on šalje i više nego što je potrebno insulina, da taj šećer spusti. Odjednom, u krvi ima manje šećera (glukoze) nego što ga je bilo pre uzimanja hrane bogate šećerom. To stvara glad, a glad vas tera da ponovo i previše jedete. I tako se stvara začaran krug. Ishod toga je šećerna bolest. Previše hrane odvodi u gojaznost. Osobe koje imaju prekomernu telesnu masu, imaju za 20% kraći životni vek od svojih vršnjaka sličnog zdravstvenog stanja ali normalne telesne mase. Gojaznost je i faktor rizika za nastanak dijabetesa tipa 2, smanjujući osetljivost tkiva na insulin, a dijabetes tip 2 pogoršava aterosklerozu.

Vrednosti holesterola, triglicerida i glukoze u krvi rastu i održavaju se takvi i kada se ne unosi previše masti i šećera. Oštećenja krvnih sudova i gušterače se nastavljaju. Svakodnevna šetnja od 6 km i više, značajno smanjuje LDL a povećeva HDL holesterol. To je tačno, ali često nedovoljno da se vrednosti holesterola normalizuju, jer postoji agresivan, negativan faktor ishrane koji se tome uporno suprotstavlja.

Previše soli u brzoj hrani i gojaznost povećavaju arterijski pritisak. To još ubrzava aterosklerozu. Jedan od dokaza za to je što smanjenje telesne mase za 11kg i više, značajno smanjuje i sistolni i dijastolni pritisak. Gojaznost je značajan faktor u razvoju ateroskleroze, koji je Svetska zdravstvena organizacija 1997. godine uvrstila oboljenja epidemijskog karaktera.

Svi vitamini su u toku procesa pravljenja brze hrane skoro potpuno uništeni. Nema antioksidanasa koji nas štite. Nasuprot tome, brza hrana je prepuna oksidanasa koji pogoršavaju aterosklerozu i povećavaju verovatnoću da nastane rak nekog organa.

Ako se brza hrana nedovoljno svari – oštetiće želudac i creva i učiniti ih korak bliže raku. Ako se dovoljno svari – ošetiće krvne sudove i bilo koji organ i učiniti ga korak bliže infarktu i raku.
Uz brzu hranu dobijate ukus, miris i bolest. Vi odlučite da li vredi takav paket.