Fizičko vežbanje pomaže da se zauvek odviknete od pušenja

Vrh Pajks (Pi­kes Pe­ak) iz­di­že se 14.110 sto­pa pre­ma ne­bu u dr­ža­vi Ko­lo­ra­do. Ono što je is­tra­ži­vač ame­rič­ke voj­ske Ze­bu­lon Pajk ne­ka­da sma­trao neo­svo­ji­vim, pe­nja­či sa­da re­dov­no pre­va­lju­ju tra­som du­gom 28 mi­lja od Ma­nit Spring­sa do vr­ha i na­trag. Sva­ke go­di­ne u av­gu­stu me­se­cu vi­še od 1000 tr­ka­ča iza­zi­va pla­ni­nu za vre­me ma­ra­to­na Pajks Pik, jed­ne od naj­sta­ri­jih ta­kvih tr­ka u Ame­ri­ci. Sa­mo naj­bo­lji uče­sni­ci, ko­ji ce­le go­di­ne tre­ni­ra­ju na naj­vi­šim pla­ni­na­ma, mo­gu da is­tr­če ce­lu sta­zu do vr­ha i na­trag. Ve­ći­na na kra­ju ma­lo ho­da, ma­lo tr­či, po­što ih raz­re­đe­ni va­zduh bli­zu vr­ha osta­vlja bez da­ha če­sto i sa vr­to­gla­vi­com zbog ne­do­stat­ka ki­se­o­ni­ka.

Ma­ra­ton Pajks Pik pr­vi put je or­ga­ni­zo­vao dr Ar­ne Su­o­mi­nen 1956. je­dan od pr­vih kri­ti­ča­ra pu­še­nja. On je že­leo da pro­ve­ri svo­ju te­o­ri­ju, ko­ja je u to do­ba bi­la ne­što no­vo, da pu­še­nje znat­no sma­nju­je fi­zič­ku iz­dr­žlji­vost. Po­zvao je pu­ša­če da se tr­ka­ju sa 10 ne­pu­ša­ča do vr­ha i na­trag. Ma­da je tri pu­ša­ča pri­hva­ti­lo taj iza­zov, ni­je­dan ni­je bio u sta­nju da za­vr­ši tr­ku, po­što je Mon­ti Vol­ford, ve­ge­ta­ri­ja­nac ko­ji ni­je pu­šio, vo­dio od po­čet­ka do kra­ja tr­ke. Iako je bi­lo po­no­vlje­nih po­ku­ša­ja, ni­je­dan pu­šač ni­ka­da ni­je po­be­dio, a pre­ma mi­šlje­nju ve­ći­ne struč­nja­ka za fi­zič­ku kon­di­ci­ju, to pu­ša­či ne­će us­pe­ti.

Pu­še­nje i fi­zič­ka kon­di­ci­ja

Po­sto­ji ma­la mo­guć­nost da pu­ša­či­ma re­dov­na fi­zič­ka ak­tiv­nost po­sta­ne deo ži­vo­ta, naj­vi­še zbog to­ga što je to za njih mno­go te­že. U di­mu ci­ga­re­te ima ugljen-mo­nok­si­da u ve­li­kim ko­li­či­na­ma i on br­zo pro­di­re u krv, ve­zu­ju­ći se za he­mo­glo­bin u cr­ve­nim krv­nim zrn­ci­ma. He­mo­glo­bin ina­če pre­no­si ki­se­o­nik do mi­ši­ća i će­li­ja u te­lu. Ka­da je pri­su­tan ugljen-mo­nok­sid iz du­van­skog di­ma, oko 5% he­mo­glo­bi­na an­ga­žu­je se za pe­ri­od od pre­ko pet sa­ti. Ta­ko se sma­nju­je pre­nos ki­se­o­ni­ka do mi­ši­ća za vre­me ne­ke ja­če fi­zič­ke ak­tiv­no­sti, pa na­por iz­gle­da ve­ći ne­go što za­i­sta je­ste.

Du­van­ski dim ubr­za­va i rad sr­ca, sma­nju­ju­ći nje­go­vu spo­sob­nost da snab­de­va kr­vlju mi­ši­će to­kom ve­žba­nja. U plu­ći­ma se po­sle pu­še­nja po­ve­ća­va ot­por pro­to­ku va­zdu­ha, či­me se ote­ža­va pre­no­še­nje ki­se­o­ni­ka do plu­ća za vre­me in­ten­ziv­ne fi­zič­ke ak­tiv­no­sti.

Na­uč­ni­ci ko­ji su upo­re­đi­va­li fi­zič­ku sprem­nost pu­ša­ča i ne­pu­ša­ča go­vo­re da su pu­ša­či gu­bit­ni­ci. Dok­tor Ke­net Ku­per je pro­u­ča­vao 1000 mla­dih re­gru­ta iz ame­rič­kog rat­nog va­zdu­ho­plov­stva, od ko­jih su ne­ki bi­li pu­ša­či, a ne­ki ni­su. Spo­sob­nost da pre­tr­če što du­žu sta­zu za 12 mi­nu­ta (ču­ve­ni „Ku­pe­rov test”) bi­la je u di­rekt­noj ve­zi sa bro­jem po­pu­še­nih ci­ga­re­ta, pri če­mu su oni ko­ji su pu­ši­li vi­še od 30 ci­ga­re­ta dnev­no bi­li u naj­sla­bi­joj for­mi.

Dok­tor Te­ri Kon­vej iz Mor­na­rič­kog cen­tra za zdrav­stve­na is­tra­ži­va­nja u San Di­je­gu pro­u­ča­vao je fi­zič­ku sprem­nost vi­še od 3000 za­po­sle­nih u Rat­noj mor­na­ri­ci, od ko­jih je 44% pu­ši­lo. Dok­tor Kon­vej je usta­no­vio da pu­še­nje „šte­ti fi­zič­koj kon­di­ci­ji čak i re­la­tiv­no mla­dih voj­nih li­ca”.

Ne­do­sta­tak kon­di­ci­je i ne­spo­sob­nost da se čo­vek ba­vi ne­kom te­žom fi­zič­kom ak­tiv­no­šću mo­gu u stva­ri bi­ti pod­strek za osta­vlja­nje pu­še­nja. „Pu­ša­či ko­ji poč­nu da se ba­ve aero­bi­kom po­sta­ju sve­sni ko­li­ko je pu­še­nje uma­nji­lo nji­ho­vu spo­sob­nost da pre­ra­đu­ju ki­se­o­nik. Ukrat­ko, oni vr­lo br­zo sa­zna­ju da se lak­še uma­ra­ju od osta­lih ve­žba­ča. To do­pri­no­si ostva­re­nju že­lje za osta­vlja­njem pu­še­nja”, ka­že dok­tor Ku­per.

Fi­zič­ka ak­tiv­nost do­pri­no­si spre­ča­va­nju go­ja­zno­sti

Sko­ro svi pu­ša­či pri­zna­ju da nji­ho­va rđa­va na­vi­ka po­ve­ća­va ri­zik od pre­ra­ne smr­ti od ra­ka ili bo­le­sti sr­ca, a ipak ne že­le da osta­ve pu­še­nje iz stra­ha da će se ugo­ji­ti. Ko­ri­šće­nje pu­še­nja kao stra­te­gi­je za odr­ža­va­nje vit­ke li­ni­je, ma ko­li­ko bi­lo ri­zič­no, iz­gle­da da mno­gim lju­di­ma pred­sta­vlja sna­žan mo­tiv za oču­va­nje te opa­sne na­vi­ke. U is­tra­ži­va­nju na ni­vou ce­le Austra­li­je, biv­ši pu­ša­či naj­če­šće su na­vo­di­li po­ve­ća­nje te­le­sne te­ži­ne kao naj­ve­ći raz­log za pu­še­nje. Me­đu pu­ša­či­ma go­je­nje je za­u­zi­ma­lo me­sto od­mah po­sle raz­dra­žlji­vo­sti.

Ci­ga­re­te su du­go po­ve­zi­va­ne sa vit­ko­šću. Još 1925. go­di­ne kom­pa­ni­ja La­ki Strajk je lan­si­ra­la re­klam­nu kam­pa­nju pod na­zi­vom „Uzmi (ci­ga­re­tu) La­ki ume­sto slat­ki­ša” ko­ri­ste­ći „po­zi­tiv­na” is­ku­stva slav­nih že­na kao što su bi­le Ame­li­ja Ir­hart i Džin Har­lou. Kam­pa­nja se na­sta­vlja i da­nas, a cilj­na gru­pa su že­ne, pri če­mu se na­gla­sak sta­vlja na vit­kost, pre­fi­nje­nost, le­po­tu, ras­koš i po­pu­lar­nost kod mu­ška­ra­ca.

Na­ža­lost, u tim re­klam­nim po­ru­ka­ma ima i ne­što isti­ne. Is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da je pro­se­čan pu­šač oko 3,5 kg lak­ši od ne­pu­ša­ča. Lju­di ko­ji poč­nu da pu­še, gu­be te­ži­nu, dok se oni ko­ji pre­sta­nu da pu­še, ugo­je, pri če­mu že­ne u pro­se­ku do­bi­ja­ju 4 ki­lo­gra­ma, a mu­škar­ci tri.

Is­tra­ži­va­nja ko­ja je oba­vio dr Ro­bert Kles­džis sa Dr­žav­nog uni­ver­zi­te­ta Mem­fis po­ka­za­la su da pu­ša­či ima­ju ma­nje sa­la od ne­pu­ša­ča iako po­je­du istu ko­li­či­nu hra­ne, a ma­nje su fi­zič­ki ak­tiv­ni. Za­što je to ta­ko? Is­tra­ži­va­či sa­da po­či­nju da ra­sve­tlja­va­ju tu zbu­nju­ju­ću „ko­rist” od pu­še­nja.

Dr An­ge­la Hof­šte­ter sa Lo­zan­skog uni­ver­zi­te­ta u Švaj­car­skoj bri­žlji­vo je iz­ra­ču­na­la da je, kad ne­ko pu­ši 24 ci­ga­re­te dnev­no, ni­vo me­ta­bo­li­zma u sta­nju mi­ro­va­nja, od­no­sno ener­gi­ja ko­ja se utro­ši za pu­ko odr­ža­va­nje ži­vo­ta, ve­ća za 10%, dok se br­zi­na sr­ča­nih ot­ku­ca­ja po­ve­ća­va za 20%. Re­zul­tat to­ga ogle­da se u či­nje­ni­ci da pu­ša­či za­hva­lju­ju­ći svo­joj lo­šoj na­vi­ci dnev­no utro­še oko 215 ka­lo­ri­ja, ko­li­ko se utro­ši pri­li­kom pe­ša­če­nja sta­zom du­gom tri mi­lje. Dr Hof­šte­ter sma­tra da to po­ve­ća­nje utro­ška ener­gi­je „do­volj­no raz­ja­šnja­va bar deo utvr­đe­ne raz­li­ke u te­le­snoj te­ži­ni iz­me­đu pu­ša­ča i ne­pu­ša­ča”.

Ka­da lju­di osta­ve pu­še­nje, ni­vo nji­ho­vog me­ta­bo­li­zma u sta­nju mi­ro­va­nja opa­da, ta­ko da je go­je­nje ne­iz­be­žno ako se po­ve­ća uno­še­nje hra­ne, o če­mu obič­no sve­do­če oni ko­ji se na­la­ze u fa­zi od­vi­ka­va­nja. Ve­ći­na stu­di­ja po­ka­zu­je da po­sle osta­vlja­nja du­va­na do­la­zi do po­ve­ća­nog uno­sa hra­ne, a na­ro­či­to slat­ki­ša, što dnev­no stva­ra 200 do 250 do­dat­nih ka­lo­ri­ja.

Dr Ro­bert Mo­fat sa Dr­žav­nog uni­ver­zi­te­ta u Flo­ri­di spro­veo je dvo­me­seč­no is­pi­ti­va­nje 26 že­na ko­je su osta­vi­le pu­še­nje po­sle naj­ma­nje pet go­di­na pu­šač­kog sta­ža sa po jed­nom pa­kli­com ci­ga­re­ta dnev­no. Že­ne su u pro­se­ku do­bi­le če­ti­ri ki­lo­gra­ma, pri če­mu su sko­ro sve taj vi­šak ima­le u ob­li­ku sa­la. Ni­vo me­ta­bo­li­zma u sta­nju mi­ro­va­nja opao je za 12 do 16 pro­ce­na­ta, či­me je bi­la ob­ja­šnje­na jed­na tre­ći­na do­bi­je­ne te­ži­ne. Dru­ga tre­ći­na do­bi­je­ne te­ži­ne pri­pi­su­je se ve­ćem uno­su hra­ne, a tre­ća ne­kim fak­to­ri­ma ko­ji se ne mo­gu iz­me­ri­ti. Pre­ma dr Mo­fa­tu, zbog sma­nje­nja ni­voa me­ta­bo­li­zma u sta­nju mi­ro­va­nja i ten­den­ci­je da se vi­še je­de, „do­bi­ja­nje na te­ži­ni i go­mi­la­nje sa­la u te­lu oče­ki­van su re­zul­tat kod od­ra­slih že­na u pr­vih 60 da­na od­vi­ka­va­nja od pu­še­nja”.

Me­đu­tim, lju­di ko­ji osta­ve pu­še­nje ne tre­ba da oča­ja­va­ju zbog to­ga! Šet­nja od tri mi­lje sa­go­re­va istu ko­li­či­nu ka­lo­ri­ja kao pu­še­nje 24 ci­ga­re­te dnev­no, bez svih osta­lih ne­pri­jat­nih spo­red­nih uti­ca­ja na zdra­vlje. Pre­ma to­me, ako čo­vek u fa­zi od­vi­ka­va­nja od pu­še­nja za­poč­ne sva­ko­dnev­ni pro­gram ho­da­nja i isto­vre­me­no iz­be­ga­va hra­nu bo­ga­tu ma­sti­ma i še­će­rom, mo­že sva­ka­ko oče­ki­va­ti da nje­gov or­ga­ni­zam ne­će po­ve­ća­ti te­ži­nu. Iako se dva od tri biv­ša pu­ša­ča ugo­je, obra­ti­te pa­žnju na to da je­dan ipak uspe da oču­va svo­ju sta­ru te­ži­nu! Pro­gram fi­zič­kih ak­tiv­no­sti mo­že mno­go da po­pra­vi va­še iz­gle­de da se pri­dru­ži­te gru­pi onih ko­ji se ne­će ugo­ji­ti.

Fi­zič­ke ak­tiv­no­sti i nji­hov psi­ho­lo­ški zna­čaj

Za pu­ša­če su pred­no­sti pu­še­nja od­mah vi­dlji­ve – opu­šta­nje, po­ve­za­nost sa pri­jat­nim do­ga­đa­ji­ma, ni­ko­tin­ska sti­mu­la­ci­ja – dok ma­ne, pr­ven­stve­no sr­ča­ne bo­le­sti i rak plu­ća, če­sto iz­gle­da­ju ne­iz­ve­sne i ne­što što pri­pa­da da­le­koj bu­duć­no­sti. Mno­gi ko­ri­ste pu­še­nje za bor­bu pro­tiv stre­sa. U jed­nom is­tra­ži­va­nju, 500 me­di­cin­skih se­sta­ra iz Ko­nek­ti­ka­ta, ko­je ni­su us­pe­le da se od­vik­nu od pu­še­nja, pri­zna­lo je da su ne­do­sta­tak od­luč­no­sti i stres bi­li glav­ne pre­pre­ke sa ko­ji­ma su se su­o­či­le.

U pr­va dva sa­ta po­sle osta­vlja­nja pu­še­nja ja­vlja­ju se ti­pič­ni simp­to­mi ni­ko­tin­ske ap­sti­nen­ci­je kao što su raz­dra­žlji­vost, fru­stri­ra­nost, gnev, sla­ba kon­cen­tra­ci­ja, ne­mir, po­ti­šte­nost, ne­str­plje­nje, po­re­me­ćen san i na­ru­še­na rad­na spo­sob­nost. Ova ose­ća­nja do­sti­žu kul­mi­na­ci­ju u pr­va 24 sa­ta, a za­tim po­ste­pe­no gu­be sna­gu i obič­no ne­sta­ju u ro­ku od me­sec da­na.

Ta­ko se pu­šač u fa­zi od­vi­ka­va­nja od pu­še­nja su­o­ča­va sa dva psi­hič­ka pro­ble­ma: ose­ća­nji­ma ko­ja na­sta­ju zbog ap­sti­ni­ra­nja od ni­ko­ti­na iz ci­ga­re­ta i gu­blje­nja ko­ri­snog me­to­da za bor­bu pro­tiv stre­sa.

Is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da re­dov­na fi­zič­ka ak­tiv­nost pred­sta­vlja moć­no oru­đe za po­bolj­ša­nje psi­hič­kog sta­nja i sma­nji­va­nja uz­ne­mi­re­no­sti i po­ti­šte­no­sti. Lju­di ko­ji su pre­sta­li da pu­še i ta­da po­če­li sa fi­zič­kim ak­tiv­no­sti­ma če­sto mo­gu da za­klju­če da je to moć­no oruž­je u bor­bi sa ja­kim psi­hič­kim po­tre­ba­ma. „Pri­mio sam sto­ti­ne pi­sa­ma od pu­ša­ča u ko­ji­ma mi go­vo­re da se ni­ka­da ne bi oslo­bo­di­li ove rđa­ve na­vi­ke da ni­su po­če­li da se ba­ve fi­zič­kim ak­tiv­no­sti­ma”, ka­že dr Ku­per.

Kad je čo­vek fi­zič­ki ak­ti­van, po­ve­ća­va­ju se do­tok kr­vi i snab­de­va­nje mo­zga ki­se­o­ni­kom; tem­pe­ra­tu­ra te­la ra­ste, a mi­ši­ći se opu­šta­ju; stva­ra­ju se raz­li­či­te he­mij­ske sup­stan­ce u or­ga­ni­zmu ko­je stva­ra­ju ose­ća­nje za­do­volj­stva. To mo­že da bu­de je­dan od va­žnih raz­lo­ga za­što je u ši­ro­kim is­tra­ži­va­nji­ma usta­no­vlje­no da su biv­ši pu­ša­či vi­še fi­zič­ki ak­tiv­ni od pu­ša­ča, pa čak i od onih ko­ji ni­ka­da ni­su pu­ši­li. Jed­nim is­pi­ti­va­njem vi­še od 1000 mu­ška­ra­ca i že­na ko­ji su uče­stvo­va­li u pro­gra­mu za od­vi­ka­va­nje od pu­še­nja, usta­no­vlje­no je da su oni ko­ji su po­ja­ča­li svo­je fi­zič­ke ak­tiv­no­sti po­sle po­ku­ša­ja osta­vlja­nja du­va­na, ima­li ve­će iz­gle­de da go­di­nu da­na ka­sni­je bu­du ne­pu­ša­či od onih ko­ji ni­su ta­ko po­stu­pi­li.

Psi­ho­lo­zi ka­žu da će­mo se, ka­da ne­što iz­ba­ci­mo iz svog ži­vo­ta, lak­še iz­bo­ri­ti sa ta­kvim gu­bit­kom, ako za nje­ga na­đe­mo za­me­nu. Iz tri vr­lo do­bra raz­lo­ga po­bolj­ša­nja kon­di­ci­je, odr­ža­va­nja te­le­sne te­ži­ne i psi­hič­kog ose­ća­nja za­do­volj­stva fi­zič­ka ak­tiv­nost je sa­vr­še­na za­me­na ka­da se oslo­bo­di­mo na­vi­ke pu­še­nja. Biv­ši pu­šač, ko­ji je fi­zič­ki ak­ti­van, na kra­ju mo­že da za­klju­či da su no­va ose­ća­nja mno­go pri­jat­ni­ja od sta­rih.