Bundeva mnogim ljudima predstavlja omiljeno povrće, pogotovo u zimskom periodu s obzirom da ova biljka sazreva na jesen i može se do proleća uspešno očuvati u svežem stanju. Inače, bundeva se često koristi za pripremu poslastica, čorbaste hrane i sokova. Ovde govorimo o bundevi i njenim lekovitim svojstvima i dajemo recept za sirovu pitu (bundevaru).
Plod bundeve sadrži 90% vode, ali mnogo minerala i vitamina, zbog čega je idealna namirnica za sve koji žele da smršaju. Bundeva sadrži karotin ili provitamin A, vitamine C i B grupe- B1, B2, B3, B6, ali i niacin, folnu kiselinu. Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i mnogih oligo i mikroelemenata. Sadrži i više od 60% nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima, belančevinama. Sadrži i pektine, celulozu, kao i druga biljna vlakna,što je čini lako varljivom. Masnoća gotovo da nema, jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija.
Osim toga, verovatno je manje poznata činjenica da meso bundeve sadrži aminokiselinu L-tryptophan koja podstiče izlučivanje serotonina u organizmu a on izaziva dobro raspoloženje i osećaj sreće. Tako bundeva kao deo svakodnevne ishrane može sprečiti nastanak depresije i očuvati vedro stanje duha.
Ulje semena bundeve, dobijeno hladnim postupkom ceđenja, preporucuje se kao pomoćno sredstvo za suzbijanje mnogih tegoba, pogotovo kada su u pitanju neprijatne tegobe sa prostatom. Bundevino ulje je izvor vitamina A (beta karoten), B1, B2, C, D, E i K, zatim cinka (koji objasnjava njegove pogodnosti za zdravlje prostate), kalijuma, gvožđa, magnezijuma, kao i biljnih antioksidanata.
Osim toga sto je korisno za zdravlje muškaraca, ulje semena bundeve doprinosi jačanju imuniteta, smanjuje nivo holesterola, ublažava štetno dejstvo slobodnih radikala, povoljno utiče na rad srca, krvni pritisak i druge bitne funkcije organizma. Zbog visoke količine esencijalnih masnih kiselina, vitamina E i beta karotena, korisno je i za negu kože, tako da se tradicionalno upotrebljava kao dodatak raznih kozmetičkih sredstava.
Sok od bundeve je dobar za bubrege, podstiče varenje, dobro raspoloženje a narodna medicina ga preporučuje i osobama sa kardiovaskularnim tegobama. Za to je svakodnevno potrebno popiti po 1 dl sveže ceđenog soka.
Za oči i nervni sistem
Bundeva je izuzetno bogata vitaminom A, koji je važan za dobar rad očiju, a pogotovo mrežnjače. Zahvaljujući betakarotinu, predstavlja snažan antioksidans i štiti oko od katarakte.
Tamnožuta bundeva sadrži i specifičnu kiselinu koja deluje protiv kancerogenih ćelija. Semenke takođe imaju hranljiva svojstva, sadrže 20 odsto proteina najboljeg kvaliteta, dosta vlakana koja regulišu rad organa za varenje, a i dobar su izvor kalijuma, minerala koji uspostavlja ravnotežu tečnosti u organizmu i pomaže boljem radu nervnog sistema.